top

Филолошки преглед XXV (1998), бр. 2

  

САДРЖАЈ – SOMMAIRE

 

СТУДИЈЕ И РАСПРАВЕ – ETUDES

Pierre Michel, Le cas Octave Mirbeau. Du "prolétaire de lettres" à "l'intellectuel"

Јелена Новаковић, Флоберова преписка y огледалу Aндрићевих записа

Марија Џунић–Дрињаковић, Особености приповедачког поступка Марсела Емеа

Петар Буњак, Прилог семантичкој интериретацији "Песме o крају света" Чеслава Милоша

Миодраг Лома, Филолошка критика Фридриха Бајснера y примени на дело Фридриха Хелдерлина

 

ИСТРАЖИВАЊА – RECHERCHES

Persida Lazarević, La teoria di Francesco Dall' Ongaro sulla tradizione orale dei Serbi: Sulla poesia popolare dei popoli slavi; Domenica di sera; Dei canti popolari illirici

Julijana Vučo, La frequenza del lessico nei manuali d'italiano L2

Mirjana Mišković,Towards a Unitary Account of English Sentence Adverbials

Jelena Filipović Savić, The Status of Serbian as a Minority Language within the Serbian–American Community

Љиљана Чолић, Осврт на развој турског језика y светлу критичког и осавремењеног издања "Историје" Мехмеда Нешрија

 

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ – COMPTES RENDUS

Знање и значење (Richard Larson and Gabriel Segai: Knowledge of Meaning. An Introduction to Semantic Theory. – Cambridge, Mass. – London, MIT, 1995, 639 str. – Ronald Fagin, Joseph Halpem, Joan Moses, Moshe Y. Vardy: Reasoning About Knowledge. – Cambridge, Mass. – London, 1995, 477 str.) (Ксенија Марицки Гађански)

Deux livres récents sur l'imaginaire de Gilbert Durand. (Gilbert Durand, Champs de l'imaginaire. Textes réunis par Danièle Chauvin, Ed. Ellug, 1996, 262 p.. Collection Ateliers de l'imaginaire. –Introduction à la mythodologie. Mythes et Sociétés, Albin Michel, 1996, 244 p.) (Georges Cesbron)

Реализам као "реализми" с атрибутима. (Душан Иванић, Српски реализам, Матица српска, Нови Сад, 1996,177 стр.) (Гвозден Ерор)

Темељита студија из науке o књижевности – Josip Babić, Geteova pesma "Mesecu" u nemačkoj nauci o književnosti, Beograd 1998, 186 str. (Studije Geteovog društva u Beogradu, knj. 1) (Миљан Мојашевић)

Adam Mickiewicz, Oda do młodości w przekładach na języki słowiańskie. / Wybór, opracowanie i wstęp Krzysztof Wrocławski. – Kraków: Energeia, 1998. – 68 str. (Петар Буњак)

Теоријска лингвистика у Грчкој. Γεοργίου Μπαμπινιώτη Θεωρητική Γλσσολογία. Εισαγογη στη Γλσσολογία. – Αθήνα, 1998, 303 стр. (Ксенија Марицки Гађански)

Један значајан речник. Руско–српски речник. У редакцији Богољуба Станковића. Друго, исправљено и допуњено издање. Матица српска – Нови Сад, "Русский язык" – Москва, извршни издавач "Будућност" – Нови Сад, 1998, 1001 стр. (Богдан Tepзuћ)

Изучавање словенских језика, књижевности и култура у инословенској средини. / Приређивач Богољуб Станковић. – Београд : Филолошки факултет : Славистичко друштво Србије, 1998. – 640+[4] стр. (Петар Буњак)

 

IN MEMORIAM

Драгутин Мирковић (30. VIII 1921. – 15. III 1998.) (Александра Корда–Петровић)


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 9-22)

UDC 840-821.09

Pierre Michel

Université d'Angers

LE CAS OCTAVE MIRBEAU 
Du "prolétaire de lettres" à "l'intellectuel"

Depuis une dizaine d'années, on assiste au développement des études mirbelliennes étala reconnaissance tardive du génie d'Octave Mirbeau, dont on commémore, en 1998, le cent-cinquantième anniversaire. Pierre Michel, président-fondateur de la Société Octave Mirbeau, rédacteur en chef des Cahiers Octave Mirbeau, nous présente brièvement ici l'ininéraire et les contradictions de "l'imprécateur au coeur fidèle".

 

Пјер Мишел

СЛУЧАЈ ОКТАВ МИРБО 
Од "књижевног пролетера" до "интелектуалца" 
(Резиме)

У последњих десетак година све више се изучава до сада недовољно истражено дело француског писца с краја XIX и почетка XX века, Октава Мирбоа, коме се одају накнадна призиања. Пјер Мишел, осни-вач и председник Друштва Октав Мирбо и главни и одговорни уред-ник Свезака посвећених овоме писцу, представља у основним цртама развојни пут овога "проклињача верног срца".

Пошто је више од деценије "проституисао" своје перо да би побегао од чиновничког живота и свог досадног нормандијског села, Октав Мирбоје касно започео књижевну каријеру за свој рачун. Ангажовани интелектуалац, слободни мислилац и драјфусовац, бранитељ Родена и импресиониста, он се служи својим пером као оруђем у служби естетичких и моралних вредности: Истине, Правде, Слободе и Лепоте. Али онје и уметник чијијеједини циљ да изрази, на оригиналан начин и својим особеним средствима, сасвим лично осећање које у њему изазива призор света. Између интелектуалца, који има у виду пре свега непосредно деловање, и уметника, чији је превасходни циљ да изрази оно што осећа, па макар то изазвало саблазан, често се испољава несклад и противречност, као што показује, на пример,Дневник једне собарице. Тежњи интелектуалца ка индивидуалној еманципацији и социјалној правди, која носи у себи извесну дозу оптимзма и поверења у човека, супротставља се проницљивост уметника која му намеће песимистичку представу о свету. Доследни материјалиста неумољиве луцидности, без илузија о људима, Мирбо ипак није престао да се бори за идеал у који није могао да верује. Та двосмисленост само обогаћује његово дело и даје му посебну драж.

 

Top


BIBLID: 0015-1807, 25(1998), 2 (p. 23-39)

УДК 840-82/.09:886.1/.2.01:886.1/.2.091

Јелена Новаковић

Филолошки факултет – Београд

ФЛОБЕРОВА ПРЕПИСКА У ОГЛЕДАЛУ АНДРИЋЕВИХ ЗАПИСА

Овај рад испитује однос Иве Андрића према Гиставу Флоберу на основу одломака из његове преписке које је Андрић забележио у својим свескама. У тој преписци он налази неке теме које и њега самог заокупљају и нека обележја којима се одликује и његово сопствено дело: песимизам, склоност ка меланхолији, јаз између бића и света, скривање пишчевог ја и његово испољавање на посредан начин, схватање о повезаности садржине и форме, трагањеза стилским савршенством, размишљање о тешкоћама књижевног позива.

 

Jelena Novaković

LA CORRESPONDANCE DE FLAUBERT DANS LES NOTES D'IVO ANDRIĆ 
(Résumé)

Ce travail examine le rapport d'Ivo Andrić envers Gustave Flaubert dont il a lu la Correspondance avec grand intérêt. Dans un de ses cahiers, il en a copié plusieurs fragments qui révèlent les traits essentiels de la poétique de Flaubert, mais aussi tout un réseau de thèmes et d'idées qui découlent d'un pessimisme profond et qui rapprochent ces deux auteurs: le désaccord entre l'homme et le monde, l'impuissance de la raison humaine, l'action stimulante de la maladie et de la souffrance sur la création artistique, la littérature considérée comme une peinture de l'âme, le refus de montrer ses émotions dans ses oeuvres, un réalisme nuancé, l'unité de la forme et de la pensée, la recherche de la perfection esthétique, les difficultés de la création littéraire et les "affres de l'art".

Ce travail dégage aussi certaines divergences, dues avant tout aux différences personnels des deux auteurs: Andrié ne va pas jusqu'aux extrémités flaubertiennes dans l'élaboration artistique de ses oeuvres et ne partage pas son aspiration à écrire ..un livre sur rien". Pour lui, ,,les affres de l'art" se rattachent moins à l'effort d'atteindre la perfection stylistique qu'aux infortunes et aux ..travaux forcés de la célébrité".

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 41-55)

УДК 840-3.09:840-821.09

Марија Џунић-Дрињаковић

Економски факултет – Београд

ОСОБЕНОСТИ ПРИПОВЕДАЧКОГ ПОСТУПКА МАРСЕЛА ЕМЕА

Циљ овога рада је да укаже на неке од најважнијих комионенти у наративном поступку Марсела Емеа, врсног, а још увек неадекватно вреднованог француског приповедача, надахнутог творца једног чудесног и непоновљивог универзума у којем се на особени начин преплићу реално и имагинарно, фантастика и хумор.

 

Marija Džunic-Drinjaković

LE PROCÉDÉ NARRATIF DE MARCELAYMÉ 
(Résumé)

Marcel Aymé est un de ces auteurs dont l'oeuvre ne présente pas beaucoup d'innovations au niveau du langage: volontairement transparent, il permet au lecteur de glisser facilement dans son univers. C'est la fiction, mythos, qui joue un rôle important dans son oeuvre. Dans son univers poétique où le fantastique et l'humour s'entremêlent d'une façon étrange il n'y a aucune cloison étanche entre le réel et l'iréel.

Comme la plupart des auteurs qui tendent vers les effets humoristiques, Aymé choisit un point de vue "objectif, une narration "omnisciente" lui permettant de camoufler sa présence. Mais sa vision subjective n'est pas noyée pour autant – elle est introduite par d'autres procédés narratifs, parmi lesquels le plus réussi est l'apparition d'un narrateur "personnel" modifiant le ton d'une impassibilité feinte. Cette double optique permet à l'humour et à l'ironie de se transformer parfois en un rire tonnant qui fait revivre le meilleur de la tradition rabelaisienne. La verve, l'esprit gaulois des fabliaux et des farces renaît souvent dans l'oeuvre de M. Aymé, qui reprend maints éléments de la tradition folklorique et les transpose dans la vie moderne. Le très ancien mythe du double est utilisé dans certains de ses récits pour des investigations d'ordre psychologique ainsi que pour des effets purement humoristiques. L'humour et le comique font partie de plusieurs structures instituant unsystème de valeurs dans lequel le sourire et l'humour tendre sont réservés aux personnages privilégiés, et le rire malicieux, le ricanement à ceux incarnant les valeurs négatives. Les techniques narratives permettant à l'humour de jaillir sont souvent très semblables à ceux dont dérive le fantastique.

Le fantastique dans l'oeuvre de M. Aymé est classique et moderne à la fois. Encore que très enraciné dans la tradition, il n'est plus lié à la peur, à l'angoisse et à l'incertitude, comme c'était le cas au XIXe siècle: bien au contraire, il voisine très souvent avec le comique. Le fantastique permet également de susciter des réflexions morales. Son intention devient critique et même satirique lorsqu'il sert à révéler et à dénoncer certains problèmes sociaux. Ainsi le réel et l'irréel s'interpénètrent-ils profondément. Tous les procédés narratifs de Marcel Aymé concourent à créer un univers poétique inoubliable et une vision du monde parfaitement cohérente.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 57-69)

УДК 884-1.075.4

Петар Буњак

Филолошки факултет – Београд

ПРИЛОГ СЕМАНТИЧКОЈ ИНТЕРПРЕТАЦИЈИ ПЕСМЕ О КРАЈУ СВЕТА ЧЕСЛАВА МИЛОША

Овај оглед покушај је успостављања митолошке семантичке схеме "Песме о крају света" Чеслава Милоша. Аутор настоји да повеже христолошке (и шире хришћанске) симболе ове песме са пољском књижевном традицијом и да на основу тога понуди њено другачије читање.

 

Petar Bunjak

A CONTRIBUTION TO THE SEMANTIC INTERPRETATION OF THE CZESLAW MILOSZ'S SONG ON THE END OF THE WORLD 
(Summary)

The essence of this paper is an attempt to prove that Milosz's Song on the End of the World, written in 1943 and first published in the volume Rescue (Ocalenie, 1945), is far more than just a persiflage, or an ironic distancing from young Milosz's inclination toward the 'catastrophism'. The Song on the End of the World is also a symbolic poem, containing an interesting encoded message: the mankind is not faced with Judgment Day, a visible catastrophe, but an unexpected and invisible one, which is taking place in spite of the illusion of normal everyday life. On the other hand, this catastrophe is the only condition for salvation and 'eternal life', implying a spiritual rebirth of mankind.

The semantic basis of Milosz's poem is a scheme of four mythological motives: bee, fisherman/fishnet, dolphin and snake. In European Christian tradition those motives can be also understood as the emblems of Jesus, Savior and Judge, which include a strong eschatological meaning. Other motives are closely related to that semantic scheme and they build up the main theme of the poem -mankind's inability to decode such an important message as that the end of the world is already happening, just because there are no 'usual' signs (archangel's trumpets, lighting, thunder).

The old man in the last stanza, who ,,would be a prophet, but he has other things to do" and who announces that ,,no other end of the world will there be", represents another viewpoint. He is the only person who sees the tragedy in the right way: there is no need to search for salvation, it is so near, but everyone is blind to it.

As A. Fiut and J. Blonski have already noticed, the whole Song an the End of the World is determined by the faith in apocathastasis, the faith that, instead of Revelation to John, at the end of history every single thing in this world will return to its ideal, primary model.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 71-95)

УДК 830-14.077.3

Миодраг Лома

Филолошки факултет – Београд

ФИЛОЛОШКА КРИТИКА ФРИДРИХА БАЈСНЕРА У ПРИМЕНИ НА ДЕЛО ФРИДРИХА ХЕЛДЕРЛИНА

У раду се прати развој Бајснерове филолошке критике кроз његово студирање Хелдерлиновог дела у свим њеним димензијама почев од критике текста па закључно са херменеутичком критиком и једном несвесном естетичком критиком. Посебно се истиче недостатак естетичке самосвести услед уплива националистичке идеологије, као и херменеутичке погрешке.

 

Miodrag Loma

FRIEDRICH BEIßNERS PHILOLOGISCHE KRITIK IN IHRER ANWENDUNG AUF DAS WERK HÖLDERLINS 
(Zusammenfassung)

Sowohl in seiner historisch-kritischen Ausgabe von Hölderlins Werk als auch in mehreren dazugehörigen Studien hat Friedrich Beißner sein philologisch-kritisches Verfahren auf eine Weise angewandt, die die gmndlegende Problematik der modernen Philologie transparent macht. Sie kommt hier zur Verwirklichung aller ihrer kritischen Möglichkeiten, obwohl es bei Beißner nur unbewußt geschieht, daß sich an seine tiefgreifende Hermeneutik eine maßgebende ästhetische Kritik organisch anknüpft. Dieser Mangel an integralem philologisch-kritischem Bewußtsein scheint eine Folge von Beißners unbewußtem Zurückdrängen der ästhetischen Auslegung durch eine übermäßig selbstbewußt gewordene nationalideologische Tendenz zu sein, das in scharfem Gegensatz zu seinen Kunstansichten steht, die er sich aus den kunsttheoretischen Arbeiten und der poetischen Praxis Hälderlins aneignete.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 97-110)

UDC 850.01:886.1/.2-13:398.8

Persida Lazarevic

Pescara – Italia

LA TEORIA DI FRANCESCO DALL'ONGARO SULLA TRADIZIONE ORALE DEI SERBI: SULLA POESIA POPOLARE DEI POPOLI SLAVI; DOMENICA DI SERA; DEI CANTI POPOLARI ILLIRICI

Nel presente lavoro si indagano i diversi aspetti e le diverse modalità dell'interesse per la poesia popolare serba del poeta romantico italiano Francesco Dall' Ongaro. Si da una descrizione detagliata del concetto che della poesia popolare serba aveva Dall' Ongaro; si avanzano, inoltre, alcune ipotesi sulla presenza concreta nelle opere del poeta italiano di alcuni motivi presi dalla tradizione serba.

 

Персида Лазаревић

ТЕОРИЈА ФРАНЧЕСКА ДАЛ ОНГАРА 0 УСМЕНОЈ ТРАДИЦИЈИ У СРБА: SULLA POESIA POPOLARE DEI POPOLI SLAVI; DOMENICA DI SERA; DEI CANTI POPOLARI ILLIRICI
(Резиме)

У понуђеном раду разматрају се видови и модалитети интересовања који је према нашој народној поезији показивао и развијао италијански романтичарски песник Франческо Дал Онгаро. Овај проблем, који је већ одавно присутан у научном свету, обогаћен је у овом раду новим сазнањима и новим хипотезама. Оне се односе нарочито на утврђивање конкретног присуства неких мотива и елемената из наше народне поезије у књижевном стваралаштву италијанског песника.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 111-127)

UDC 805.0-3:371.671

Julijana Vučo

Facoltà di Philologia – Belgrado

LA FREQUENZA DEL LESSICO NEI MANUALI D'ITALIANO L2

Lo scopo della presente relazione è dare un contributo alla ricerca e alla definizione del lessico di base della lingua italiana L2. Il nostro obiettivo è stato accertare in quale misura la lingua dei manuali d'italiano L2 presenta gli elementi specifici caratteristici per il processo di acquisizione dell'italiano L2.

La ricerca della frequenza del lessico specifico dei manuali di italiano L2 è stata svolta basandosi su un corpus lessicale di circa 200.000 parole. I risultati ottenuti sono stati comparati alle esistenti liste del lessico di base e del lessico fondamentale della lingua italiana.

 

Јулијана Вучо

ФРЕКВЕНТНОСТ ЛЕКСЕМА У УЏБЕНИЦИМА ИТАЛИЈАНСКОГ ЈЕЗИКА ЗА СТРАНЦЕ
(Резиме)

Један од циљева овог истраживања јесте да се пронађе решење за проблем селекције лексичке грађе у процесу учења и усвајања италијанског језика као страног.

Циљ овог истраживања је и допринос дефинисању базичног речника италијанског језика за странце. Аутор је настојао да утврди лексичке специфичности у учењу/усвајању италијанскогјезика.

Истраживање фреквентности лексема обављено је на корпусу од око 200.000 текућих речи. Узоракје издвојен избором међу савременим уџбеници-ма италијанског Л2 објављеним у Италији у периоду 1990 – 1995. Добијени резултати упоређени су са постојећим фреквенцијским речницима италијан-ског језика. Начињена је минимална листа Пресек која садржи лексеме из свих подкорпуса узорка. Пресек је упоређен са сличним листама лексичких минимума италијанског језика.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 129-146)

UDC 802.0-561.721.3

Mirjana Mišković

Faculty of Philology – Belgrade

TOWARDS A UNITARY ACCOUNT OF ENGLISH SENTENCE ADVERBIALS

In the first part of the paper the author discusses some previous and current approaches to English sentence adverbiab. The approaches are predominantly viewed as syntactic, semantic andpragmatic in character. The second part is an attempt at establishing unified treatment of sentence adverbials the theoretic framework of which is found within a relevance-based pragmatics.

 

Мирјана Мишковић

КА ОБЈЕДИЊЕНОМ ТУМАЧЕЊУ ЕНГЛЕСКИХ РЕЧЕНИЧНИХ АДВЕРБИЈАЛА
(Резиме)

Реченични прилози спадају у ону врсту језичких јединица које је традиционална лингвистика, превасходно англо-америчке провенијенције, а вероватно и шире, занемаривала, јер се нису могле теоријски адвекватно објаснити у складу са постојећим синтаксичким моделима језика. Као реакција јавили су се семантички засновани приступи реченичним прилозима који се генерално могу груписати око перформативне хипотезе. У новије време са развојем прагматике као оделите лингвистичке дисциплине која у центар својих истраживања узима надреченичнејединице овим и функционално сличнимјезичким изразима поклања се све већа пажња. Иако је велики део дескриптивног посла већ обављен (на корпусу енглеског језика) реченични прилози су и даље предмет расправа пошто не постоји сагласност око њиховог теоријског статуса. Ова студија, у том смилу, представља покушај да се утврде неопходни (ако не и довољни услови) које одређена језичка јединица у енглеском језику мора да испуњава да би дефиниционо била одређена као реченични прилог.

У првом делу студије разматрају се синтаксички, семантички и прагматички приступи реченичним прилозима. Други деоје теоријска расправа о значењу и домету лингво-прагматичких студија о реченичним прилозима. У трећем делу заснованом на анализи реченичних прилога у енглеском језику аутор настоји да у оквиру теорије релеванције да дефинициону основу за еклектички приступ овим језичким јединицама.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 147-157)

UDC 808.61-087.3(73)

Jelena Filipović Savić

Faculty of Philology – Belgrade

THE STATUS OF SERBIAN AS A MINORITY LANGUAGE WITHIN THE SERBIAN-AMERICAN COMMUNITY

In this study, the results of a survey of attitudes towards Serbian as a minority language in the U. S. are presented, which support observational evidence according to which the members of the Serbian-American communities in the U. S. attribute very positive values to their minority community language, judging extremely positively other speakers of the language, the minority community itself and their parents' country of origin. In view of these quantitative data based on a small sample of Serbian-American bilinguals, recommendations can be made to Yugoslav educational institutions to initiate a larger-scale research project using surveys of a similar content which would include a wider range of speakers in different Serbian bilingual communities across the world (e.g., U. S., Canada, Australia, New Zealand, etc.), which could then be followed by organized and well-planned attempts to introduce specialized Serbian language courses for all those who share positive feelings about the language and the culture of their ancestors and who would like to maintain Serbian language proficiency and transfer it later to their children and grandchildren.

 

Јелена Филиповић Савић

СТАТУС СРПСКОГ КАО ЈЕЗИКА МАЊИНЕ У ДВОЈЕЗИЧНОЈ ЗАЈЕДНИЦИ У САД
(Резиме)

У овом раду представљени су резултати истраживања ставова према српском као језику мањине у САД. Резултати истраживања потврђују претпоставке базиране на неформалним разговорима са представницима више српско-америчких заједница у којима они редовно изражавају изузетно позитивне ставове према српском каојезику мањине, према говорницима тогјезика, према двојезичним заједницама којима и сами припадају, као и према култури земље из које потичу њихови преци. Имајући у виду квантитативне резултате изложене у овом раду, предлаже се југословенским образовним институцијама иницирање свеобухватнијег истраживачког пројекта којим би се анкете сличног садржаја спровеле у свим деловима света у којима постоје српске двојезичне заједнице (САД, Канада, Аустралија, Нови Зеланд, итд.), и које би претходиле организоваљу специјалних течајева српског језика за све оне који деле позитивне ставове премајезику и култури својих предака и који би желели да одрже или унапреде ниво знања српскогјезика у својој двојезичној средини.

Top


BIBLID: 0015-1807, 25 (1998), 2 (p. 159-167)

УДК 809.435,01

Љиљана Чолић

Филолошки факултет – Београд

ОСВРТ НА РАЗВОЈ ТУРСКОГ ЈЕЗИКА У СВЕТЛУ КРИТИЧКОГ И ОСАВРЕМЕЊЕНОГ ИЗДАЊА ИСТОРИЈЕ МЕХМЕДА НЕШРИЈА

Језичка реформа у Републици Турској, започета 1928. године, на иницијативу Мустафе Кемала Ататурка, пред турске лингвисте ставила је задатак да, након вишевековног свеобухватног утицаја арапске и персијске културе, поготово присутног у сфери језика и писмености, турски језик врате своме изворишту. У оквиру овог опсежног и дугорочног пројекта најлакше је било реформисати писмо, односно, увести турску латиницу, уместо арапског алфабета који није одговарао турском фонетском систему. Рад на одстрањивању граматичких елемената арапског и персијског језика такође је обављен са приличним успехом. Међутим, досадашњи покушаји да се турски језик ослободи изузетно великог лексичког уплива још увек није дао жељене резултате, на шта смо желели да укажемо у нашем прилогу.

 

Ljiljana Čolić

SHORT SURVEY ON THE DEVELOPMENT OF THE TURKISH LANGUAGE IN VIEW OF THE CRITICAL AND MODERNIZED EDITION OF MOHAMMED NESHRI'S "HISTORY"
(Summary)

The study focuses on the lexical and grammatical changes in the Turkish language, which had been accomplished after the first reforms of the language and alphabet dating from 1928. According to some Turkish linguistic experts, some 9000 out of 15000 words of Arabic and Persian origin, coming from the period of the Turkish empire and mutual life of the three peoples, had disappeared from use by 1975.

Having considered that the best view on the results in that field can be attained by contrasting some critical and modernized (adapted) editions of the Turkish narrative (literary) historical sources from the period of the Osmanic tongue, we based our analysis on the comparison of the original and the adapted editions of one of the most significant works of the classical Turkish literature — on Mohammed Neshri's "History."

 

Top