Програм из језика


FRANCUSKI JEZIK I


Program : Osnovna struktura recenice: modalitet i jezgro. Struktura jezgra recenice: sintagma u francuskom jeziku. Struktura nominalne, verbalne i prepozicionalne sintagme. Gramaticke kategorije. Gramaticke funkcije. Subjekat, predikat, atribut. Modifikatori adverbijalnog karaktera. Modifikatori adjektivnog karaktera.

Morfemi. Rod imenica i prideva. Mnozina imenica i prideva. Odredjeni clan. Neodredjeni clan. Izostavljanje clana. Partitivni clan. Posesivni detrminanti i zamenice. Demonstrativni determinanti i zamenice. Neodredjeni determinanti i zmanice. Brojevi. Licne zamenice. Priloske zamenice. Relativne zamenice. Mesto prideva u odnosu na imenicu.

Glagolska grupa. Morfoloske varijacije glagola i unutrasnja struktura konjugacije. Segmentacija glagolskih oblika. Osnova, oznake za vreme i nacin, nastavci ( pisani i izgovoreni oblici ). Gradnja glagolskih oblika. Izbor pomocnog glagola u slozenim glagolskim oblicima. Morfoloske klase glagola. Moderne klasifikacije. Problemi kongruencije. Slaganje glagola sa subjektom. Slaganje participa perfekta kao sastavnog dela slozenih glagolskih oblika. Slaganje participa u pridevskoj i u recenicnoj upotrebi.

Nepromenljive reci: prilozi, predlozi, uzvici.

Literatura :
1.LE GOFFIC, (P.). – Grammaire de la phrase francaise, Hachette, Paris, 1993.
2.DUBOIS- CHARLIER , (J.).- Comment s’initier a la linguistique? , Paris,
3.BAYLON , (Ch.) , FABRE , ( P.) .- Grammaire systematique de la langue francaise, Paris, 1978.
4.GREVISSE , (M.)-Le Bon Usage, Duculot, 1988. ( douzieme ed. )
5.PAPIC ,(M.)-Gramatika francuskog jezika. Strukturalna morfo-sintaksa., Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.

Opis ispita : Usmeni posle drugog semestra. Odgovor na dva teorijska pitanja. Provera prakticne primene savladanog gradiva.

SAVREMENI FRANCUSKI I


Predemet fonetike. Artikulaciona i akusticka fonetika. Fonetika i fonologija. Jedinice analize. Mesto fonetike i fonologije medju lingvistickim disciplinama.
Principi medjunarodne fonetske transkripcije.
Elementi artikulacione fonetike. Govorni organi. Proces fonacije. Osnovni tipovi artikulacije. Opis i klasifikacija glasova u okviru artikulacione fonetike. Glasovi francuskog jezika.
Osnovni pojmovi iz fonologije. Fonem. Komutacija. Opozicija i kontrast. Minimalni par. Distinktivna i redundantna obelezja. Distribucija i komplementarna distribucija. Neutralizacija opozicije. Pojam arhifoneme. Funkcionalno opterecenje opozicije. Varijanta. Kombinatorna i slobodna varijanta.
Glavne odlike fonoloskog sistema savremenog francuskog jezika. Uvodne napomene. Slog. Akcenat. Ritmicka grupa. Duzina vokala. Uloga intonacije. Minimalni i maksimalni vokalski sistem.
Oralni vokali. Artikulacija. Distinktivna i redundantna obelezja. Realizacija u naglasenom i nenaglasenom slogu. Stabilnost, funkcionalno opterecenje opozicija i njihovo funkcionisanje na gramatickom i leksickom planu. Grafije oralnih vokala.
Nemo e.
Nazalni vokali. artikulacija. Stabilnost i funkcionalno opterecenje opozicije. Njihovo funkcionisanje na gramatickom i leksickom planu. Alternacija izmedju nazalnog vokala i segmenta oralni vokal + n i njena uloga u morfologiji francuskog jezika. Grafije nazalnih vokala.
Poluvokali. Poluvokali i zatvoreni vokali. Artikulacija poluvokala. Uslovi pojavljivanja. Grafije.
Francuski suglasnici. Suglasnik r.
Kombinatorna fonetika. Izgovor glasova u govornom lancu. Vokalska harmonizacija. Velarizacije, labijalizacija i palatalizacija suglasnika. Asimilacija suglasnika po zvucnosti. Udvojeni suglasnici u francuskom.
Aspirovano h.
Samoglasnicko i suglasnicko spajanje.
Vezivanje. Opsta pravila. Slucajevi u kojima se nikada ne vrsi vezivanje. Vezivanje determinacionih i relacionih reci.
Osnovni tipovi intonacije i sintaksa.
Pojam norme i izgovor savremenog francuskog jezika. Vidovi ispoljavanja jezickog raslojavanja kad je rec o izgovoru francuskog jezika.

Literatura:
1.POLOVINA, (P.) – Francuski pravopis. – Naucna knjiga, Beograd, 1977.
2.ROBERT, (P.) – Dictionnire alphabetique et analogique de la langue francaise. (Le petit Robert ) – Paris
3.DUBOIS, (J.) et al.- Dictionnaire du francais contemporain. –Paris, 1966.
4.PUTANEC, (V.) – Francusko- hrvatski recnik – Skolska knjiga , Zagreb, 1974.
5.PERIC, (A.) – Recnik srpskohrvatsko-francuski. – Nolit, Beograd, 1959.
6.DAYRE, (J.), DEANOVIC, (M.), MAIXER, (R.). – Hrvatsko-francuski recnik. – Zagreb, 1956.
7.DICTIONNAIRE DE LA LANGUE FRANCAISE : LEXIS. Direction de Jean Dubois. – Larousse. Paris, 1992.
8.DRASKOVIC, (V.). –Dopunski infinitiv u francuskom jeziku. – Zavod za izdavanje udzbenika, Beograd, 1962.
9.CARTON, (F.). – Introduction a la phonetique du francais. – Bordas, Paris, 1979. ( deuxieme edition, revue et corrigee )
10.LEON, (P.R.). – Prononciation du francais standard. – didier, Paris, 1976. ( troisieme edition, revue et corrigee )
11. MALMBERG, (B.). – La phonetique. – PUF, Paris, 1968. ( 1954 )
12. DRASKOVIC, (V.). – Francuski izgovor. – Naucna knjiga, Beograd, 1973.
13. WARNANT, (L.). – Dictionnaire de la prononciation francaise dans son usage reel. – France- Expansion, Paris, 1973.
14. WIOLAND, (F.). – Prononcer les mots du francais. – Hachette, Paris, 1991.
15. MAKOVIC, (R.). – Francusko – srpskohrvatski recnik

Opis ispita : pismeni i usmeni – Pismeni : diktat; prvod sa francuskog lakseg knjizevnog teksta XX veka bez upotrebe recnika; prevod sa srpskog na francuski lakseg knjizevnog teksta XX veka bez upotrebe recnika.Usmeni : prakticno i teorijsko proveravanje predjenog gradiva iz oblasti gramatike i fonetike.

UVOD U STUDIJE FRANCUSKOG JEZIKA


Francuski jezik u savremenom svetu. Kriterijumi uz pomoc kojih je moguce odrediti mesto francuskog jezika medju jezicima sveta.
Geografska rasprostranjenost francuskog jezika. Tri areala sirenja romanskih jezika. Formiranje teritorije francuske nacionalne drzave. Istorijat sirenja francuskog jezika van francuske drzave. Uloga francuskog jezika u raznim zemljama ( Evropa, Americki kontinent, Afrika, Azija, Okeanija ). Francuski jezik kao medjunarodno sredstvo sporazumevanja.
Kratak pregled razvoja francuskog jezika ( elementi sociolingvisticke istorije francuskog jezika ). Glavne etape. Dijahroni vidovi ispoljavanja francuskog jezika ( starofrancuski, srednji francuski, klasican francuski, savremeni francuski ). Jezicka politika francuskih rezima i konstituisanja francuskog jezika kao institucije. Problemi u vezi sa normom. Ostali jezici koji se danas govore u Francuskoj.
Vidovi ispoljavanja francuskog jezika. Knjizevni jezik i njegove varijante. Kreolski jezici. Regionalne varijante francuskog jezika. Socijalno i funkcionalno raslojavanje.
Proucavanje francuskog jezika. Proucavanje jezika do XX veka. Razvoj gramatike i fonologije. Nastanak prvih gramatika i recnika francuskog jezika. Znacaj jezickih proucavanja u XIX veku. Poceci romanistike ( Diez, Lubke ). Zilijeron i lingvisticki atlas. Francuski foneticari. Proucavanje jezika u XX veku. Osnovni metodoloski prrincip. Razgranicenje pojmova gramatika, filologija i lingvistika. Lingvistika i njene discipline. Osnovni pojmovi o jeziku. Jezik u uzem i jezik u sirem smislu. ( langue et langage ). Jezik i govor. Govorni i pisani jezik.
Osnovna bibliografija i bibliografski prirucnici. Pregled najvaznijih casopisa. Recnici. Savremeni recnici. Domaci recnici. Gramatike. Normativne i skolske gramatike. Domace gramatike. Prirucnici za prakticno ucenje jezika.

Opis kolokvijuma : usmeni – Provera predjenog gradiva

Literatura :
1. IVIC, (M.). – Pravci u lingvistici. – Drzavna zalozba Slovenije, Ljubljana, 1978.
2. SKILJAN, (D.). – Pogled u lingvistiku. – Skolska knjiga, Zagreb, 1980.
3. MARTINET, (A.) – Osnova opce lingvistike. – Biblioteka “Teka”, GZH, Zagreb, 1982.
4. WAGNER, (R.-L.). – Introduction a la linguistique francaise. – Droz/Giard, Geneve, 1955.
5. MARTIN, (R. et D.). – Guide biblographique de linguistique francaise. – Klincksieck, Paris, 1973.
6. ATLAS DE LA LANGUE FRANCAISE. Sous la direction de Philippe Rousselon. – Bordas, Paris, 1955. ( Les Actuels )
7. TEKAVCIC, (P.). – Uvod u lingvistiku za studente italijanskog jezika, - SNL,
8. DUBOIS, (J.). – Dictionnaire de liguistique et des sciences du langage. – Larousse, Paris, 1955.

FRANCUSKI JEZIK II


Gradivo : Pronominalni glagoli. Unipersonalne konstrukcije i glagoli. Aspekatske i modalne perifraze. Formiranje slozene recenice: jukstapozicija. Koordinacija i veznici za koordinaciju. Subordinacija i veznici za subordinaciju. Umetnuta recenica. Vrste zavisnih recenica. Kompletivne recenice.
Deklarativni modalitet: direktni i indirektni govor. Interogativni modalitet: direktno pitanje ( totalno i parcijalno ); indirektno pitanje ( totalno i parcijalno ).
Sintaksa glagola. Glagolske konstrukcije. Neprelazni glagoli. Direktno i indirektno prelazni glagoli. Atributivni glagoli. Simetricni glagoli.
Naglasavanje recenicnih delova: formule c’est.....que, c’est.....qui. Poziciono naglasavanje.

Prirucnici :
1.DUBOIS, (L.), LAGANE, (R.). – La nouvelle gramaire francaise, Larousse, Paris, 1973.
2. GREVISSE, (M.). – Le Bon usage, Duculot, 1988. ( douzieme ed. )
3.PAPIC, (M.). – Gramatika francuskog jezika, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1984.
4.LE GOFFIC, (P.) et COMBE McBRIDE, (N.). – Les structures fondamentales du francais, Paris, Hachette
5.GRAMMAIRE LAROUSSE DU XX SIECLE. – Larousse, Paris, 1936.

Opis ispita : usmeni .Teorijska provera predjenog gradiva

SAVREMENI FRANCUSKI JEZIK II

Leksikologija. Istorijski pregled stvaranja osnovnog leksickog fonda. Klasicni i vulgarni latinski. Romanizovanja Galije i galski elementi u francuskom jeziku. Germanski elementi u francuskom. Narodne i ucene reci i nastanak dubleta.
Leksicka neologija. Pozajmljenice u francuskom jeziku. Pozajmljenice iz provansalskog, italijanskog, spanskog, portugalskog, arapskog, holandskog, nemackog, engleskog i iz slovenskih jezika.
Tvorba reci. Sufiksalna derivacija. Prefiksalna derivacija. Kompozicija. Skracenice.
Promena znacenja reci. Homonimija. Polisemija. Sinonimija. Antonimija. Leksicke polja i principi semicke analize. Leksikografska definicija.

Literatura:
1.PICOCHE, (J.). – Precis de lexicologie francaise. – Paris, 1977.
2.GUILBERT, (L.). – La creativite lexicale. – Paris, 1975.
3.LEHMANN, (F.), MARTIN-BERTHET, Introduction a le lexicologie, Dunod, Paris, 1998.

Opis ispita : pismeni i usmeni – Pismeni : diktat; prevod sa francuskog lakseg knjizevnog teksta XX veka bez upotrebe recnika; prevod sa srpskog na francuski lakseg knjizevnog teksta XX veka bez upotrebe recnika. Usmeni : prakticno i teorijsko proveravanje predjenog gradiva iz gramatike i leksikologije.

FRANCUSKI JEZIK III


Program : Sintaksa glagolskih oblika. Nominalni oblici glagola. Infinitiv. Infinitivna recenica. POUR + infinitiv ( pregled znacenja ). Nominalne funkcije inf. : funkcije subjekta, objekta, apozicije, atributa. Particip i gerund. Glagolska upotreba. Pridevska upotreba. Participska recenica. Licni glagolski oblici. Glagolski nacini : indikativ, subjunktiv, kondicional. Glagolski aspekti. Prosta vremena indikativa.Osnovna znacenja i sistemi sekundarno razvijenih znacenja. Slozena vremena indikativa. Osnovna znacenja i sistemi sekundarno razvijenih znacenja. Strukturalne opozicije sa prostim oblicima. Viseslozeni oblici : poreklo, upotreba.
Recenica. Red reci u recenici. Inverzija. Slaganje vremena. Vrste diskursa.
Konstrukcije glagola ( distribuciona i transformaciona svojstva ). Pasivna transformacija ( oblici i obelezja ). Konstrukcija FAIRE + inf. Negacija. Opste karakteristike. Upotreba ne bez forkluziva. Upotreba forkluziva. Uticaj negacije na clan. Ekspletivno ne. Eksklamacija. Imperativ.

Literatura :
1.DUBOIS, (J.). –Grammaire structurale du francais : le verbe, Paris, 1967.
2.GARY – PRIEUR, (M.-N.). – De la grammaire a la linguistique, Paris, 1985.
3.ARTBURG, (W. von), ZUMTHOR, (P.). – Precis de syntaxe du francais contemporain. – A. Francke, Bern, 1958.
4.BECHADE, (H.-D.). – Syntaxe du francais moderne et contemporain. – PUF, Paris, 1986.
5.FREI, (H.). – La grammaire des fautes. – Slatkine reprints, Geneve, 1971.
6.MOIGNET, (G.). – Grammaire systematique du francais. – Klincksieck, Paris, 1981.
7.LE GOFFIC, (P.). – Grammaire de la phrase francaise. – Hachette, Paris, 1993.
8.RIEGEL, PELLAT – Grammaire methodique de la langue francaise
9.PETROVIC, (N.) – Komparativna analiza francuskog i srpskohrvatskog pluskvamperfekta. – Naucna knjiga , Beograd, 1989.

Opis ispita : usmeni posle sestog semestra. Odgovor na dva teorijska pitanja. Provera prakticne primene predjenog gradiva.

ISTORIJA FRANCUSKOG JEZIKA


Program : Poreklo francuskog jezika. Postanak romanskih jezika. Prvi pisani spomenici na romanskim jezicima. Dijalekti romanizovane galije. Hronoloska podela istorijskog razvoja francuskog jezika.
Istorijska fonetika. Osnovne promene u vokalskom sistemu. Osnovne promene u konsonantskom sistemu ( hronologija ). Fonoloski sistem starofrancuskog jezika. Ortografija.
Morfologija i sintaksa. Inovacije u romanskoj eposi. Imenice : deklinacija. Upotreba padeza. Uproscavanje padeznog sistema i njegovo nestajanje. Ustaljivanje reda reci u recenici. Clan : oblici i upotreba. Pridevi : deklinacija i poredjenje. Mesto prideva. Posesivne reci. Demonstrativne reci. Licne zamenice. Neodredjene reci. Glagolski sistem. Analiticke tendencije. Uticaj analogije. Vrste konjugacija. Prezent indikativa i subjunktiva. Imperfekat indikativa i subjunktiva. Aorist. Participi i gerundiv.
Tumacenje starofrancuskih tekstova. Tumacenje tekstova iz perioda srednje francuskog.
Analiza knjizevnih tekstova iz XVII veka ( Phedre, Le Cid, Tartuffe )i vezbanje transkripcije.

Udzbenici :
1.V. Draskovic, Uvod u tumacenje starofrancuskih tekstova, Beograd, Naucna knjiga, 1977.
2.M. Papic, Francuski jezik srednjeg veka i renesanse, Beograd, Naucna knjiga, 1976.

Opis ispita : usmeni posle sest semestara. Citanje, prevod i gramaticka analiza poznatog teksta ( 10 – 15 stihova ili redova ). Odgovor na dva teorijska pitanja.

SAVREMENI FRANCUSKI JEZIK IV


Program : Sintaksa zavisnih recenica. Polivalentni vezni elementi : que, comme, si.
Relativne recenice. Sintaksicki opis : antecedens, glagolski nacin, stilisticka inverzija subjekta, restriktivan i nerestriktivan smisao, izrazavanje kauzalnosti, koncesije i hipoteze. Relativne zamenice : funkcija subjekta, objekta, atributa.
Komparativne recenice. Poredjenje jednakosti : veznik comm i sinonimi, ostali veznici. Glagol FAIRE kao supstitut. Poredjenje nejednakosti. Proporcionalna komparacija.
Temporalne recenice. Anteriornost. Simultanost. Posteriornost. Semantika temporalnih veznika i struktura temporalne recenice.
Kauzalna recenica. Semantika kauzalnih veznika i struktura kauzalne recenice. izrazavanje koncesivnosti. Semantika koncesivnih veznika, koncesivno-hipotetickih veznika i drugi nacini izrazavanja koncesivnosti.
Opozitivne recenice. Semantika opozitivnih veznika.
Izrazavanje hipoteze. Semantika hipotetickih veznika i drugi nacini izrazavanja hipoteze.
Finalne recenice. Semantikafinalnih veznika.
Konsekutivne recenice. Semantika konsekutivnih veznika.
Restrikcija.

Literatura :
1.LE BIDOIS, (G. et R.), -Syntaxe du francais moderne. – ed. Auguste Picard, Paris, 1968.
2.GROSS (M.). – Grammaire transformationnelle du francais. Syntaxe du verbe. – Larousse, Paris, 1968.
3.DUBOIS, (J.), DUBOIS-CHARLIER (F.). – Elements de linguistique francaise: syntaxe. – Larousse, Paris, 1970.
4.WAGNER,(R.-L.), PINCHON, (J.), - Grammaire du francais classique et moderne.( deuxieme ed. ) – Hachette, Paris, 1968.
5.RIEGEL, (M.), PELLAT,( J.-C.), RIOUL,(R.). – Grammaire methodique du francais. – PUF, Paris, 1994.
6.PETROVIC, (N.). – Osnovni francuski vremenski veznici. –Naucna knjiga, Beograd, 1991.

Opis ispita : pismeni i usmeni. Pismeni : diktat; prevod sa francuskog jezika knjizevno-teorijskog ili kritickog teksta, prevod na francuski jezik tezeg knjizevnog teksta XX veka, pismeni sastav. Usmeni : teorijska i prakticna provera predjenog gradiva.

METODIKA NASTAVE STRANOG JEZIKA ( dva semestra )


Broj nedeljnih casova : 2 ( predavanje ), 2 ( vezbe )

Gradivo : Metodika kao naucna disciplina. Razvoj i savremeno stanje metodike nastave francuskog jezika. Odnos metodike i drugih srodnih disciplina : lingvistike, psihologije i pedagogije. Metodi i tehnike predavanja stranih jezika sa posebnim osvrtom na specificnost francuskog jezika. Nastava izgovora, leksike, gramatike, citanja i pravopisa. Nastava knjizevnosti i njeno mesto u okviru nastave stranog jezika. Nastava elemenata civilizacije ciji se jezik uci. Nastavna literatura : programi, udzbenici za ucenike, prirucnici za nastavnike, prirucnici za vancasovno ucenje francuskog jezika. Elementi programirane nastave. Pomocna sredstva u nastavi francuskog jezika. Tehnicki aparati. Jezicke laboratorije. Planiranje u nastavi : godisnji i mesecni planovi. Pripremanje za cas. Pismena priprema casa. Tipovi casa. Vrste proveravanja znanja ( usmene i pismene vezbe, testovi ). Nastavnik stranog jezika. Nastavnikova kreativnost i samoposmatranje. Strucno i metodsko usavrsavanje nastavnika.

Udzbenik :
1.dr Pera Polovina, Metodika nastave francuskog jezika, Beograd, Naucna knjiga, 1980.

Opis ispita : usmeni – teorijska provera predjenog gradiva.

FRANCUSKI JEZIK KAO IZBORNI PREDMET


Fonetika. Izgovor francuskih glasova ( sa posebnim osvrtom na one glasove koji su karakteristicniza francuski jezik ). Vezivanje. Spajanje. Elizija. Intonacija recenice.
Pravopis. Pravopisni znaci. Interpunkcija. Dijakriticki znaci.
Gradjenje reci. Derivacija. Derivacija pomocu prefiksa. Derivacija pomocu sufiksa. ( izvodjenje imenica, prideva, i glagola ). Neprava derivacija: substantiviranje prideva i infinitiva. Kompozicija.
Gramatika. Rod imenica i prideva. Mnozina imenica i prideva.
Pridevska grupa. Mesto prideva uz imenicu. Pridevi cije je mesto promenljivo. Determinanti : clanovi, prisvojni i pokazni determinanti, brojevi i neodredjeni determinanti. Determinanti u funkciji zamenice : posesiv, demonstrativ, brojevi i neodredjene reci. Prave neodredjene zamenice. Sintaksa clanova. Odredjeni clan. Neodredjeni clan. Patitivni clan.
Licne zamenice. Zamenice za sva lica : pregled oblika, mesto nenaglasenih oblika, posebna upotreba nenaglasenih oblika, naglaseni oblici i njihova upotreba.
Priloske zamenice en i y.
Glagoli.Gradnja glagolskih oblika. Podela glagola. Vrste glagola ( pomocni, nepotpuni, unipersonalni, pronominalni ). Slaganje glagola sa subjektom. Slaganje participa u pridevskoj i recenicnoj upotrebi. Glagoli koji dopustaju atribut. Neprelazni glagoli. Prelazni glagoli.
Infinitni glagolski oblici. Infinitiv. Infinitna recenica. Particip i gerundiv. Glagolska upotreba. Pridevska upotreba. Participska recenica.
Finitni glagolski oblici. Glagolski nacini : indikativ, subjunktiv, kondicional. Glagolski aspekti : perfektivni i imperfektivni aspekt; iterativni aspekt. Upotreba prostih vremena indikativa. Slozena vremena indikativa : upotreba. Prosta i slozena vremena subjunktiva.
Prilozi. Pregled priloga prema vrstama. Priloska funkcija prideva.
Predlozi.
Recenice. Struktura proste recenice. Elipsa recenicnih delova. Naglasavanje recenicnih delova. Poziciono naglasavanje.
Modalitet recenice. Deklarativni, interogativni ( direktno i indirektno pitanje ), eksklamativni i imperativni modalitet.
Forma recenice. Negacija : nenaglaseni oblik, naglaseni oblik.
Pasiv. Transformacija aktiv – pasiv.
Slozena recenica. Medjusobni odnosi recenica u slozenoj recenici.
Jukstapozicija.
Koordinacija. Veznici za koordinaciju.
Subordinacija. Veznici za subordinaciju.
Polivalentni vezni elementi : que, comme, si, sans que.
Slaganje vremena. Sintaksa zavisnih recenica. Kompletivna recenica. Relativna recenica. Sintaksicki opis : antecedens, glagolski nacin.
Komparativne recenice. Poredjenje jednakosti. Poredjenje nejednakosti. Paralelni sistemi : poredjenje jednakosti, proporcijalna komparacija.
Temporalne recenice. Odnos anteriornosti, simultanosti i posteriornosti. Upotreba veznika. Upotreba vremena.
Kauzalne recenice. Sfera veznika parce que. Sfera veznika puisque. Kauzalne konstrukcije.
Koncesivne recenice. Upotreba veznika.
Opozitivne recenice. Upotrebe veznika.
Finalne recenice. Izrazavanje zelje.Upotreba veznika. Izrazavanje namere ; obrti sa infinitivom ( pour + infinitiv ). Finalne konstrukcije.
Konsekutivne recenice. upotreba veznika. Konsekutivne konstrukcije sa infinitivom.
Hipoteticke recenice. Upotreba veznika si : osnovni tipovi recenica sa si i ostale strukture sa si. Drugi veznici. Koncesivna hipoteza : upotreba veznika , jukstapozicija.
Restrikcija. Rekstrikcija u prostoje recenici. zavisne restriktivne recenice.

Literatura:
1.DRASKOVIC, (V.). – Gramatika francuskog jezika za osnovnu skolu. – Zavod za udzbenike i nastavna sredstav , Beograd 1979.
2.PAPIC, (M.). – Gramatika francuskog jezika. Strukturalna morfosintaksa. – Zavod za udzbenike i nastavna sredstava. Beograd, 1984.
3.POLOVINA, (P.), - Francuski pravopis ( sa vezbama u laboratoriji i slusaonici ). Naucna knjiga, Beograd, 1977.
4.IZBOR TEKSTOVA ZA FRANCUSKI KAO IZBORNI JEZIK. (skripta ).
5.LE NOUVEAU BECHERELLE. L’art de conjuger. – Hatier, Paris, 1980.

Opis ispita : pismeni i usmeni. Pismeni : diktat; prevod sa francuskog jezika lakseg knjizevnog teksta XX veka bez upotrebe recnika, prevodjenje sa srpskog na francuski 15 recenica. Usmeni : prevodjenje sa francuskog na srpski tezeg poznatog teksta uz gramaticku analizu, razgovor na temelju poznatog teksta.

Napomena : studenti koji su slusali predmet 6 semestara polazu ispit sa studentima III godine francuskog jezika i knjizevnosti ( pismeni ).

LATINSKI JEZIK


Program iz latinskog jezika kao obaveznog predmeta na Grupi za francuski jezik i knjizevnost, na Grupi za rumunski jezik i knjizevnost i na Grupi za spanski jezik i knjizevnost sa hispanskim knjizevnostima; kao izbornog predmeta na Grupi za opstu lingvistiku i na Grupi za srpski jezik i knjizevnost sa opstom lingvistikom.

Trajanje :
Grupa za francuski jezik i knjizevnost : cetiri semestra po cetiri casa nedeljno; Grupa za rumunski jezik i knjizevnost : cetiri semestra, prva dva semestra po cetiri casa nedeljno, druga dva po dva casa nedeljno; Grupa za spanski jezik i knjizevnost : dva semesta po cetiri casa nedeljno;Grupa za opstu lingvistiku : cetiri semestra po cetiri casa nedeljno; Grupa za srpski jezik i knjizevnost sa opstom lingvistikom : cetiri semestra po cetiri casa nedeljno.

Cilj nastave :
Sticanje osnovnih znanja iz fonetike, morfologije i sintakse na odabranim knjizevnim tekstovim iz klasicnog, poklasicnog i srednjevekovnog latiniteta; upoznavanje sa elementima istorijske gramatike latinskog jezika. Ovim se studeni osposobljavaju za samostalno prevodjenje latinskih tekstova, kao i za olaksano pracenje i izucavanje istorijske gramatike jezika koji studiraju.

Gradivo :
1.Fonetika : latinski alfabet. Izgovor. Akcenat. Glasovne promene.
2.Morfologija : karakteristike imenske promene ( padez, rod, broj ). Deklinacija imenica i prideva. Komparacija prideva i priloga ( pravilna, opisna, supletivna, nepotpuna ). Zamenice. Brojevi. Predlozi. Glagoli : navodjenje latinskog glagola. Gradjenje osnova. Vremena i nacini. Aktiv i pasiv. Perifrasticna konjugacija. Verba deponentia, anomala, defectiva, impersonalia.
3.Sintaksa : recenica i recenicni delovi. Sintaksa padeza. Accusativus cum infinitivo, nominativus cum infinitivo. Gerund i gerundiv. Participi. Ablativus absolutus. Upotreba nezavisnog i zavisnog konjuktiva. Consecutio temporum. Zavisne recenice.
4.Tekstovi : u prvom i drugom semestru obradjuju se, po izboru odlomci iz srednjevekovnog latiniteta. U trecem i cetvrtom semestru obradjuju se, po izboru, odlomci iz klasicne i poklasicne knjizevnosti.

Ispiti
Godisnji ispit - posle drugog semestra – polazu usmeno studenti svih grupa na kojima je ovaj predmet obavezan. Na usmenom ispitu kandidat treba da procita, prevede i analizira deset do petnaest redova teksta koji je obradjivan na casovima. Analiza teksta bazira se na morfologiji, obuhvata i deo sintakse ( bez verba anomala, sintakse padeza i sintakse recenice ).
Godisnji ispit ( Latinski jezik II ) - posle cetvrtog semestra – polazu usmeno studenti Grupe za francuski jezik i knjizevnost i Grupe za rumunski jezik i knjizevnost. Na usmenom ispitu kandidat treba da procita, prevede i analizira deset do petnaest redova teksta koji je obradjivan na casovima. Analiza teksta bazira se na sintaksi recenice i sintaksi padeza.
Zavrsni ispit – posle cetvrtog semestra – pismeno i usmeno polazu studenti Grupe za opstu lingvistiku. Pismeni ispit cini test koji se sastoji iz gramatickih pitanja i prevoda nekoliko recenica iz tekstova obradjivanih na casovima. Usmeni ispit identican je usmenom ispitu Grupe za srpski jezik i knjizevnost sa opstom lingvistikom.

Udzbenici :
1.Milan Budimir, Litterae Latinae, sesto izdanje, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.
2.Bojana Siljacki – Manevic, Gramatika latinskog jezika, Zavod za udzbenike i nastavna sredstva, Beograd, 1996.