Навигација

Српска књижевност са јужнословенским књижевностима

Историјат

Из историјата Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима

Зачетник иницијативе да се оснује Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима био је Алекса Вукомановић, који је 1851. године упутио молбу Министарству просвете Кнежевине Србије да се на београдском Лицеју оснује катедра за историју и књижевност („словесност”) српског народа. Указом кнеза Александра Карађорђевића Kатедра је основана 18/31. децембра 1851, а 11/23. јануара 1852. Алекса Вукомановић је постављен за професора „историје народа и књижества србског”.

Од самог почетка историју наше Катедре обележили су многи знаменити професори: Ђуро Даничић, као професор „теорије словесности, естетике, историје словесности, српске, славенске и најглавнији народа европејски“ и словенске филологије; Стојан Новаковић, који је отпочео реформу катедре тако што је одвојио филологију од историје књижевности, а српској историји дао засебну катедру; Светислав Вуловић, за кога се сматра да је први одвојио наставу књижевности од наставе језика и извршио значајан утицај на будуће генерације наставника; Павле Поповић, чији рад има епохалан значај како за историју наше Катедре тако и за историју српске књижевности; Јован Скерлић, који је током преданог рада као ванредни професор теорије књижевности на Великој школи, а потом и историје српске књижевности на Универзитету, снажно утицао како на студенте тако и на читаоце, поставши својеврсни књижевни арбитар свог доба. И у потоњим генерацијама издвајали су се гласовити проучаваоци књижевности који су значајно утицала на формирање наше Катедре.

Види више

Библиотека

Библиотека Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима драгоцена је по својим збиркама и једна је од најстаријих на Филолошком факултету. Ова библиотека је изникла из Српског семинара.

У библиотеци раде 3 библиотекара са пуним радним временом (Борисав Милошевић, Боривој Везмар и Љиљана Дукић) и један библиотекар под уговором (Бојана Антонић). Библиотека има велики број корисника: преко 6.000 студената и професора, стручних сарадника и других научних радника. Читаоница има 45 места.

Књижни фонд: библиотека има 81.620 заведених (инвентарисаних) књига (монографских публикација) и 4.921 јединицу серијских публикација, што значи преко 630 наслова часописа, односно 25.000 свезака и 70.000 књига. Библиотека поседује и 1.000 примерака старих и ретких књига, као и вредне легате и поклон библиотеке: Павла Поповића, Ристе Одавића, Владана Недића, Велибора Глигорића, Мирољуба Тодоровића, Миодрага Поповића, Живана Живковића, Ивана В. Лалића и Александра Вуча. Библиотека ради радним данима од 9 до 19 часова. Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима издаје два часописа – чувене Прилоге за књижевност, језик, историју и фолклор, који су недавно прославили јубиларну стоту годину од првог објављивања, и Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, у коме и студенти мастер и докторских студија могу објавити своје прве радове. Такође, у студентском листу Весна, чији уредници су наши студенти, објављују се студентски песнички и прозни радови, прикази и есеји.

Види више

Активности 

Катедра је присутна на различитим дигиталним платформама – Инстаграму, Фејсбуку, Јутјубу, Миксклауду – где поред занимљивих објава о нашој књижевности, интервјуа са професорима и значајних информација о студијама, објављујемо и поезију, цртеже, кратке филмове наших студената и остале креативне студентске радове. Нашим дигиталним платформама можете приступити путем следећег линка:
https://linktr.ee/srpskaknjizevnost_fil_bg.

 

Програми предмета

Контакти

  • Управник Катедре
  • проф. др Славко Петаковић
  • кабинет 37
  • Секретар Катедре
  • Валентина Тасић
  • 011/2639-149
  • 011/2021-640
  • кабинет 39
  • Библиотекари Катедре
  • мср Боривој Везмар
  • Борисав Милошевић
  • мср Бојана Антонић

Запослени

Редовни професори

Ванредни професори

Доценти

Асистенти

Сарадници