Навигација

Српски језик са јужнословенским језицима

 

Историјат

Може се сматрати да Катедра за српски језик са јужнословенским језицима постоји од 1844. године, када је Лицеј, највиша школа у Кнежевини Србији (основана 1838. г. у Крагујевцу), подељен на два одсека – филозофски и правослoвни. На Филозофском одсеку је тада уведена Словенска филологија с погледом на естетику. Већ 1845. основана је и Катедра за словенску филологију, која је укинута 1849. године, да би 1851. на Лицеју била основана редовна катедра за историју народа и „књижества” српског. Оснивач Катедре био је професор Алекса Вукомановић (1826–1859), који је до своје смрти предавао оба предмета – Историју светске књижевности и „Теорију словесности”.

С обзиром на личности професора који су предавали ове предмете, али и с обзиром на програме тих предмета, јасно је да је и без посебне номинације српског језика и осталих јужнословенских језика у називима тих катедара, односно предмета који су се предавали на њима, управо материја српског језика, обрађивана дијахронијски и синхронијски, била стално језгро наставе филологије, посебно оне с атрибутом словенске.

Тако се међу именима професора у историји Катедре налази име Ђуре Даничића (1825–1882), саборца Вука Стеф. Караџића у увођењу новог књижевног језика у српску културу, који уместо Историје српског народа уводи Словенску филологију, и који – пошто се 1863. Лицеј претвара у Велику школу – саставља програм за тај предмет. Ту је и име његовог првог наследника Јована Бошковића (1834–1892), који према Даничићевој граматици пише Извод из српске граматике, основни уџбеник све до појаве прве граматике Стојана Новаковића. Од 1871. ту су имена најистакнутијих српских филолога и лингвиста, дакле: Стојана Новаковића (1842–1915), најбољег Даничићевог ученика, који је аутор прве модерне граматике (и посебно вредног дела – Српске синтаксе, 1869), и Љубомира Стојановића (1860–1930), који је, на препоруку Ст. Новаковића, био и слушалац класика словенске филологије Миклошича, Јагића и Лескина и као такав увелико унапредио наставу предмета које је предавао – старословенског и српског језика. Међу његовим ученицима био је и Александар Белић (1876–1960), који је свога професора већ 1899. године, када је Љ. Стојановић пензионисан, наследио као доцент словенске филологије, а онда, са прерастањем Велике школе у Универзитет (1905), све степене своје професуре провео на овој катедри, до пензионисања (1954), као њен руководилац.

Види више

Библиотека

Библиотека Катедре (под традиционалним именом „Библиотека Српског семинара”) међу најбогатијим је библиотекама своје врсте на Балкану. Створена већ у доба Лицеја, развијала се заједно са Великом школом и Универзитетом. Од 1919. године припада Српском семинару и уз матичну Семинарску библиотеку чине је и у целом славистичком свету позната Јагићева библиотека, коју је Универзитет 1919. г. купио и 1923. у потпуности пренео у Београд из Беча, као и библиотеке-легати Љ. Стојановића, Ж. Стефановића, Р. Бошковића, Б. Николића, М. Стевановића, Д. Ћупића и Библиотека Више педагошке школе. Укупни њен фонд износи више од 128.000 књига.

Корисници библиотеке Катедре за српски језик јесу студенти и професори Филолошког факултета (пре свега студенти србистичких катедара, али и остали студенти којима је српски језик изборни предмет). Услуге ове библиотеке користе и сарадници  Универзитета у Београду, као и сарадници научних института.

  • Важне информације:
  • COBISS
  • Издавање књига: 9.00–14.00
  • Обавезно наручивање књига 24 сата раније путем имејла.
  • 011/2021-787

Види више

Контакти

  • Управник Катедре
  • проф. др Вања Станишић
  • Заменик управника Катедре
  • проф. др Весна Ломпар
  • Библиотекари Катедре
  • Ивана Спасојевић
  • мср Томислав Матић
  • 011/2021-787

Запослени

Редовни професори

Ванредни професори

Доценти

Асистенти

Виши лектори

Сарадници