Дигитална библиотека

Поштоване и драге колеге,
Част ми је и задовољство да вам у кратким цртама представим пројекат Дигитална библиотека Филолошког факултета. Мада је дигитализовани облик само сурогат оригинала, настао је са жељом да се запамти његова тренутна слика, како јој спољни утицаји не би могли наудити, и да се отвори, у просторном, временском, правном смислу коришћење тога примерка.
Дозволите ми да се на кратко подсетимо да је у време када смо се у Србији, након тешких историјских, политичких и економских ломова подсећали и међусобно убеђивали да су нам факултетске завичајне и националне збирке драгоцене, да их треба систематизовано неговати, у Лунду је одржан 2001. године састанак на коме је закључено да „дигитализација обезбеђује кључни механизам за коришћење јединственог европског наслеђа и за подршку културној разноликости, образовању и стварању индустрије садржаја“. У жељи да се свака држава приближи захтевима Акционог плана за е-Европу, препоручено је да земље чланице: „установе стални форум за координацију; подрже развој европског погледа на политику и програме у овој области; развијају механизме за промовисање практичних вештина; кроз сарадњу постигну да европско културно и научно наслеђе буде видљиво и доступно у дигиталном облику“. Настајали су, стога, форуми дигитализоване културне баштине, обједињени територијалном и државном одредницом, каква је, на пример, Austria.forum. У процесу смо стварања дигиталног оквира научног и културног наслеђа Србије, такозваног Србија форума, који би требало да обједини све досадашње напоре, како оне институционализоване, али самостално пројектоване, тако и оне предвиђане и планиране од стране Националног центра за дигитализацију, који би и овим пројектом Филолошког факултета требало да добије нови подстрек. Затварање имена форума у државне границе не значи превагу територијалног критеријума, већ формално и интернационално препознатљив облик у којем и даље егзистирају национални, лингвистички, историјски и територијални мотиви који профилишу припадност културне баштине једном народу.
Филолошки факултет Универзитета у Београду, баштинећи двестогодишњу традицију високог школства у Србији, видан и јединствен на образовној мапи Србије, па и Европе, по бројности језика који се на њему изучавају, својим ресурсима, кадром и интересовањима, као и свешћу о својим потребама определио се да оформи виртуелну библиотеку и стави је у функцију учења на даљину. Стога је Филолошки факултет започео процес дигитализације културне баштине прво сопствених издања, која су окосница научне мисли у областима изучавања 34 језика и њима припадајућих књижевности и култура, као и у областима библиотекарства, информатике, архивистике и музеологије. Спознајући ове друштвено-хуманистичке науке окосницом културе сваке земље, верујемо да електронска библиотека, која омогућава апсолутну претраживост свих текстова представља значајан допринос и наставном и научном процесу. До сада је, захваљујући стручности предузећа МФЦ Микрокомерц дигитализовано и учињено апсолутно претраживим 107000 страна изузетно важних издања: истакнутих периодичних публикација (Анала, Прилога, Књижевности и језика, Италике, Славистике, Годишњака Катедре за српску књижевност, Филолошког прегледа…), едиције докторских дисертација одбрањених на Филолошком факултету, зборника радова са међународних научних конференција, монографских публикација, антологија, збирки. Желимо да нагласимо да су сви дигитализовани садржаји захваљујући стручности МФЦ Микрокомерца потпуно и унакрсно претраживи, како по ауторском, насловном, стручном, предметном, хронолошком критеријуму, тако и по свакој речи из текста. Овај пројекат је, према мишљењу стручних институција и лица једини у Србији. Такође, ово је једина дигитална библиотека која је потпуно отворена за све чиниоце културе, образовања и науке, за све студенте. Пријављивање на дигиталну библиотеку могуће је током целог дана, а прво активирање налога у радно време факултетског администратора како бисмо имали евиденцију о коришћењу. Тренутно су корисници дигиталне библиотеке сви наставници и велики број студената Филолошког факултета.
У следећој фази Факултет, уз коришћење Мајкрософтовог софтвера у клауд окружењу, планира да дигиталном библиотеком обухвати и наше рукописно књижевно наслеђе. Од нарочитог су значаја рукописне заоставштине Иве Андрића, Десанке Максимовић и Ивана В. Лалића. Од Задужбине Ива Андрића, породице Десанке Максимовић и породице Ивана В. Лалића, као носилаца ауторског права, постоји спремност за укључивање у пројекат дигитализације рукописа, који је од непроцењивог значаја како за проучаваоце књижевног поступка и приређиваче критичких издања, тако за присуство српске књижевности и културе на Интернету.
Филолошки факултет покреће заједно са Задужбином Ива Андрића, Архивом САНУ, у коме се чувају Андрићеви рукописи и Службеним гласником припремање и издавање Целокупних дела Ива Андрића, критичко издање, са одговарајућом текстолошком апаратуром, која без анализе рукописа није могућа. Стога бисмо одмах приступили дигитализацији грађе која се чува у 70 архивских регистратора, у којима се налази и 50 Андрићевих бележница и преписка драгоцена за историјско, политичко и књижевно закључивање, као и бројни други Андрићеви текстови који културној јавности нису познати. На тај начин створили бисмо основу за текстолошка истраживања и обезбедили чување, заштиту и квалитетно претраживање рукописног материјала. Била би то јединствена дигитална библиотека у земљи и окружењу, а нама није позната ниједна дигитална библиотека тог значаја, обима и профила, везана за једног аутора.
Интернет почива на снази идеја и, након прве фазе свога развоја директно зависне од безбедносног система, у другој фази, пре његове комерцијализације, он, како добро знамо, између осталог почива и на научним садржајима, испуњавању универзитетских потреба и међунаучној комуникацији. Постоје два питања, у својој интонацији и значењу обесхрабрујућа, оба везана за одумирање, традиционалне пред електронском књигом и ћирилице и српског језика пред енглеским језиком и интернетом. Разумевајући поруку да је писмо које не пронађе своје место на интернету осуђено на пропаст, не желећи да се ћирилица доживљава као симбол супротстављања европским интеграцијама и модернизацији друштва, као пренаглашени националистички исказ, већ као израз различитости, као детерминирајући и кохезиони фактор нације, која користи два писма, а на Факултету осведочене мултикултуралности и мултилингвалности, омогућили смо корисницима претраживање на језику и писму оригиналног текста и равноправно коришћење ћирилице и латинице у унетим упитима. Желећи да дигитално обличје нашег научног прилога буде привлачно по форми, одговарајуће задатку који се пред њега поставља, употребљиво за све истраживаче, наставнике и студенте и у тзв. „виртуелном свету организовања знања“, надамо се да смо испунили барем четири задатка: олакшан приступ, каткад тешко доступним публикацијама: заштиту од хабања при коришћењу, увођење наставних материјала за учење на даљину, оснажење присуства наше науке, нашег Факултета и Универзитета и нашег писма на Интернету.
проф. др Александра Вранеш
декан Филолошког факултета
Универзитета у Београду