кабинет 517консултације: -

др Весна Половина

управник катедре

ПОРЕКЛО АЛБАНСКОГ ЈЕЗИКА
У релевантној научној литератури доминира пет хипотеза о пореклу албанског језика:

Илирска хипотеза 1774: Ханс Тунман (Ханс Ерицк Тхунманн) 1811: Мартин Лик (Мартин Леаке) 1854: Јохан фон Хан (Јоханнас Георгес вон Хахн) 1861: Франц Миклошич (Франз Миклосицх) 1882: Густав Мајер (Густав Meyer) 1894: Холгер Педерсен 1960: Ећрем Чабеј (Еqрем Çабеј) 1973: Вацлав Цимоховски (Waclaw Cimochowski) и др. Познати илирог Ханс Крае (Ханс Крахе), који је 1925. заступао ову хипотезу, коју је у каснијим радовима довео у питање.

Трачка хипотеза 1891: Карл Паул (Царл Паули) 1893: Вилхелм Томашек (Wlhelm Томасцхек) 1898: Херман Хирт (Херманн Хирт) 1921: Макс Фасмер (Max Васмер) 1927: Густав Вајганд (Gustaw Weigand) 1938: Јулиус Покорни (Јулиус Pokorny) 1954: Хенрик Барић 1957: Димитар Дечев 1960: Иван Поповић 1994: Готфрид Шрам (Готтфриед Сцхрамм) и др.

Илирско-трачка хипотеза 1911: Норберт Јокл (Норберт Јокл) 1925: Пол Кречмер (Паул Кретсцхмер) 1940: Виторе Писани (Витторе Писани) 1950: Милан Будимир 1988: Ролф Кöддеритзсцх и др.

Дако-мезијска хипотеза 1960: Владимир Георгиев.

Хипотеза о самосвојном развоју 1964: Валтер Порциг (Walter Порзиг) 1966: Ерик П. Хемп (Е. П. Хамп) 1987: Агнеса Десницкаја и др.

Више можете прочитати у чланку састављеном од делова рада лекторке Наиље Маља Имами