ИСТОРИЈАТ КАТЕДРЕ ЗА АЛБАНОЛОГИЈУ НА ФИЛОЛОШКОМ ФАКУЛТЕТУ УНИВЕРЗИТЕТА У БЕОГРАДУ 90 ГОДИНА АЛБАНОЛОГИЈЕ НА БЕОГРАДСКОМ УНИВЕРЗИТЕТУ
Прва иницијатива за учење албанског језика у Србији јавила се 1905. године, када је Београдски универзитет, који је те године изникао из Велике школе, донео уредбу о увођењу наставе “арбанаског језика и литературе, која би имала бити поверена једноме лектору”. Наставу је требало да води Жорж Мекси, професор из Атине, али ова иницијатива није се тада остварила. Поставши ректор Београдског универзитета 1907. године, познати српски научник Јован Цвијић је у својој приступној беседи истакао: “Особито се пространо, и већим делом ново, поље рада може остварити, кад започну студије о етнографији, језику и дијалектима Арбанаса и балканских Турака. Наши лингвисти требало би да израде граматику и да скупе народне умотворине Арбанаса”. У оквиру семинара Упоредна граматика индоевропских језика на Филозофском факултету школске 1920/21. уведен је предмет Историја и граматика албанског језика, што се сматра почетком албанологије на Београдском универзитету. Највећу заслугу за то има индоевропеиста Хенрик Барић, католички Србин из Дубровника, који је студирао у Грацу и Бечу. Он је први научник код Срба који је темељно почео да проучава албански језик. Семинар је убрзо покренуо и часопис Архив за арбанашку старину, језик и етнографију (1923-1926), који је одмах привукао пажњу светске научне јавности и стекао врло велики међународни углед. У њему је сарађивао велики број познатих домаћих и страних научника. Савет Филозофског факултета је 30. маја 1925. године донео одлуку да се оснује Семинар за арбанаску филологију, који је поверен др Хенрику Барићу. За хонорарног лектора за албански језик и књижевност изабран је 1925. др Џевад Корча, емигрант из Албаније, бивши директор гимназије у Скадру. Он је школске 1927/28. држао “Курс арбанског језика за почетнике”, после чега је напустио Београд. Због недостатка средстава, као лектор – волонтер изабран 1935. године Војислав Данчетовић, Србин са Косова, који је те године дипломирао романистику у Загребу, а знао је добро да говори албански језик. Због политичко-историјских околности Семинар је укинут 1937. године. После Другог светског рата, Семинар је обновио рад школске 1948/49, када је за предавача за албански језик изабран Војислав Данчетовић, пошто професор др Хенрик Барић политички није био подобан за наставу. За асистенте 1950. године изабрани су Идриз Ајети и Антон Чета, Албанци с Косова, који су дипломирали романистику на Филозофском факултету у Београду. Касније су обојица постали врло угледни албански научници на Косову. Предавач Војислав Данчетовић изабран је за професора 1958. када је на Филозофском факултету одбранио докторску тезу: “Деминутивни суфикс именица у албанском језику”. После оснивања Филолошког факултета у Београду 1960/61. године, Семинар за албанологију наставио је рад као Одсек за албански језик и књижевност, који је водио проф. др Војислав Данчетовић. После његове смрти, годину дана је 1974. шеф Одсека био професор Балканистике др Момчило Савић, који је једно време предавао Историју албанског језика. Затим је за шефа Катедре за албанологију изабран проф. др Халит Трнавци, фолклориста, који је на том факултету 1970. одбранио докторску тезу: “Мотив о сестри и мртвом брату у усменој књижевности балканских народа”. За потребе наставе на тој катедри до 1990. године били су ангажовани професори са Универзитета Косова, проф. др Љатиф Муљаку, за предмет Албански језик, и проф. др Љатиф Бериша, за Албанску књижевност. Та пракса је прекинута 1991. због заоштравања политичке ситуације на Косову. Лектори за савремени албански језик били су Ремзи Несими, Халит Трнавци, Ђустина Шушка, Ремзије Ајети, а данас је Наиље Маља Имами. Од 1994. до 1999. предмет Савремени албански језик предавала је доцент др Ђустина Шушка, која докторирала на Универзитету у Тирани (Албанија). Од школске 2003/04. наставу из предмета Историја албанског језика са дијалектологијом држи професор др Вања Станишић, који је на Филолошком факултету магистрирао 1990. из области албанског језика: “Досадашња проучавања српскохрватско-албанских језичких односа”, а 1992. на истом факултету одбранио је докторску тезу “Фонолошка основа балканских језика и њихова графичка форма”. Др Ђустина Шушка и лектор Ремзије Ајети раскинули су радни однос средином 1999. године. Почев од 2007. године Филолошки факултет је успоставио сарадњу са Албанијом, одакле су дошла два гостујућа професора Стефан Чапаљику и Примо Шлаку, и за лектора, песникиња Ледија Души. У мају 2010. године предавања из тих предмета држали су професори са Универзитета “Луиђ Гуракући” у Скадру Теф Топали и Алфред Чапалику, а у школској 2010/2011. години, по споразуму о сарадњи између Србије и Албаније, за те предмете ангажовани су професори са Универзитета у Тирани др Авни Џељиљи и др Адем Јаклари. Страни лектор за албански језик од 2009. године је Адељина Чауши. До сада је на овој Катедри, раније Одсеку, дипломирало око 400 студената, а од 1958. године и више десетина је магистрирало, међу којима угледни универзитетски професори и књижевници на Косову Рамиз Кељменди, Демуш Шаља, Мехди Бардхи, Хилми Агани, Бесим Бокши, Гани Луботени, Љатиф Муљаку, Фахредин Гунга, Енвер Ђерћеку, Дин Мехмети и др., касније угледни научници, професори и културни радници Косова. Библиотека Катедре за албански језик и књижевност била је некада врло богата књигама на албанском језику. Крајем 1947. године библиотека је добила велики број књига и часописа из Тиране, а 1949. године у библиотеку тадашњег Албанског семинара пренете су књиге и часописи које је у периоду 1945-1948. слала Национална библиотека Албаније тадашњем Културном друштву Југославија-Албанија у Београду. Након заоштравања међудржавних односа између Југославије и Албаније прекинута је ова сарадња. Набавка нових књига и часописа на албанском језику штампаних на Косову била је редовна до краја 80-их година XX века. Приликом посете Београду 2007. године, министар спољних послова Албаније, Илир Мета поклонио је библиотеци Катедре за албански језик око 50 нових књига о албанском језику и књижевности. Већ две године Катедра ради у својим преуређеним и адаптираним просторијама, а то уз израду електронског каталога библиотеке омогућава даљи нормалнији и свестранији рад целокупне Катедре. На студије албанског језика и књижевности сваке године уписује се око 15 студената.