Nastava španskog jezika na Univerzitetu u Beogradu započela je na tadašnjem Filozofskom fakultetu (filologija je tada bila u sastavu tog fakulteta) 1951. godine na Katedri za romanistiku, gde se španski jezik slušao kao fakultativni predmet. Prvi predavač, u zvanju lektora, bio je španski izbeglica, Katalonac Hose Bort Vela. Španski dobija status drugog stranog jezika kao izborni predmet na istoj Katedri školske 1962/63. godine, a nastavu drži asistent mr Ljiljana Pavlović Samurović. Za vežbe je bio zadužen Argentinac Huan Oktavio Prens koji će kasnije karijeru nastaviti kao profesor Univerziteta u Trstu, dobitnik prestižne nagrade Casa de las Américas za poeziju.

Grupa za španski jezik i književnost sa studijskim programom od četiri godine osnovana je 1971. godine u okviru Katedre za romanistiku. Nastavu drže dr Ljiljana Pavlović Samurović, docent, mr Dalibor Soldatić, asistent, i lektori – Argentinac Huan Oktavio Prens i Peruanka Silvija Iskijerdo Todorović. Silvija Iskijerdo Todorović je ceo svoj radni vek provela na Fakultetu, držeći praktične vežbe iz jezika, prevođenja sa srpskog na španski i Kurs latinoameričkih civilizacija, najpre kao lektorka, a zatim kao viša lektorka. Silviju Iskijerdo Todorović za zasluge u širenju peruanske i hispanoameričke kulture odlikovala je Vlada Perua 2001. godine (Orden Al Mérito por Servicios Distinguidos en el grado de Oficial).

Prvi diplomirani profesori španskog jezika i književnost izašli su sa Grupe 1975. godine. Prva doktorska disertacija iz hispanistike odbranjena je na Fakultetu 1984. godine. Tokom prvih godina rada, kada na Grupi nije bilo dovoljno kvalifikovanih nastavnika u izvođenju nastave, održavanju ispita, kao i u Komisijama za izradu magistarskih i doktorskih teza, dragocenu pomoć pružale su kolege sa Grupe za francuski jezik i književnost i Katedre za italijanski jezik i književnost (dr Radivoje Konstantinović, dr Ivan Klajn, dr Momčilo Savić, dr Pera Polovina).

Možemo smatrati da 1971. godina označava početak profesionalnog razvoja hispanistike na tlu nekadašnje Jugoslavije. Po uvođenju predmeta hispanoamerička književnost, Grupa menja naziv i postaje Grupa za španski jezik i hispanske književnosti. Kadrovski je proširena dolaskom dva asistenta pripravnika: Dragane Bajić i Jelene Rajić. Kasnije će biti primljena u svojstvu asistenta Marina Ljujić, a potom, u svojstvu lektora, Aleksandra Mančić. Konačno, usvajanjem novog Statuta Filološkog fakulteta, aprila 2000. godine, Grupa prerasta u Katedru za iberijske studije u čijem sastavu se danas nalaze Grupa za španski jezik i hispanske književnosti, Lektorat za portugalski (od 1997 do 1999 i 2005/06. do danas) i Lektorat za katalonski jezik (od 2005/06). U njenom sastavu (prema stanju iz 2015/16) na Katedri rade: dr Jelena Filipović, dr Dalibor Soldatić (na master i doktorskim studijama), dr Jasna Stojanović, dr Jelena Rajić, dr Anđelka Pejović (profesorka po ugovoru), dr Vesna Dickov, dr Ana Kuzmanović Jovanović, dr Vladimir Karanović, mr Jasmina Nikolić, MA Željko Donić, MA Ksenija Vulović, Srđa Sardelić, MA Ugo Markos Blanko i strani lektori angažovani po osnovu međudržavnog ugovora o prosvetnoj saradnji između Španije i Srbije, sporazuma o saradnji sa Univerzitetom u Granadi i po osnovu posebnog ugovora: Luis Monso Himenes, Estela Kasteljo Pina, Kristobal Dijas Beltran, Sara Toro, Federiko Eskudero Alvares; lektori iz Portugala, po osnovu sporazuma o saradnji sa Institutom Kamoiš i Univerzitetom u Portu: Andre Kunja, Magda Barbejta i Sofija Marinjo. Pau Bori Sans je lektor iz Španije za katalonski jezik, po osnovu sporazuma o saradnji sa Institutom Ramon Ljulj. Treba napomenuti da su nastavnici i saradnici Katedre delom školovani i u inostranstvu i to na prestižnim Katedrama za hispanistiku (dr Ljiljana Pavlović-Samurović doktorat na Sorboni u Parizu, dr Dalibor Soldatić osnovne i magistarske studije na Nacionalnom autonomnom univerzitetu u Meksiku, dr Jelena Filipović doktorat na Univerzitetu Perdiju u SAD, dr Jasna Stojanović magistarske studije na Univerzitetu u Strazburu, a da su ostali članovi Katedre boravili na studijskim boravcima na renomiranim univerzitetima – Univerzitet Komplutense u Madridu, Univerzitet Autonoma u Madridu, Univerzitet u Granadi, Univerzitet Harvard).

Tokom proteklih 45 godina postojanja katedre, na njoj je radio značajan broj stranih lektora koji su dali veliki doprinos kvalitetu nastave: Alida Ares, Pilar Dolado, Anheles Alonso Sarsa, Lusmarina Palaes Lopes, Marija del Mar Kampos Fernandes-Figares, Sesar Luis Dijes Plasa, Alisija Himenes Mansiu, Salome Monasterio Morales, Horhe Martines Himenes, Lusija Hil Vilja, Inmakulada Galjegos Polonio, Hajro Dorado Kadilja, Ana Marija Garsija Gutjeres, Monserat Samorano Ljena, Rakel Losano Plegesuelos, Luiza Valožić Nenadić i Aksel Gonsales iz Španije, kao i Dženi Perdomo sa Kube. Lektori za portugalski bili su Perikles Kunja, Karlos Amaral Frejre, Veljko Prijić, Žuana Kamara, Marijana Farija, Andre Neves Karvaljoza i Klara Riso.

Po završetku renoviranja zgrade u Knez Mihajlovoj 40, Grupi za španski dodeljen je ograničen prostor za obavljanje naučno-nastavne delatnosti, što od početka, a naročito tokom poslednjih godina, kada je broj studenata veoma povećan, a imajući u vidu broj nastavnika i saradnika, u znatnoj meri otežava normalno izvođenje nastavnim planovima predviđenih aktivnosti. Tada je osnovana i biblioteka Grupe za španski, koja je radila u otežanim uslovima. Tek septembra 1996. godine grupa je dobila sopstvenog bibliotekara, od kada se rad u biblioteci odvija u relativno normalnim uslovima. Biblioteka raspolaže fondom od 9000 knjiga i 1000 časopisa na španskom, portugalskom, katalonskom i srpskom jeziku. Prva stalno zaposlena bibliotekarka na Katedri bila je mr Marina Ljujić, a u školskoj 2015/16. te poslove obavlja Dženi Perdomo.

Prva sekretarka Katedre bila je Snežana Lovre (2000-2003), a od 2003. godine sekretarske poslove obavlja MA Izabela Beljić.

Pored osnovnih četvorogodišnjih studija, na Katedri za iberijske studije organizovana je i postdiplomska nastava iz španskog jezika i hispanskih književnosti, odnosno diplomske akademske studije (po Bolonji), kao i doktorske studije.

Nastavnici i saradnici redovno učestvuju na naučnim i stručnim skupovima u zemlji, kao i u zemljama Evrope, Latinske Amerike i SAD. Njihovi naučni i stručni radovi objavljuju se u zemlji i inostranstvu. Svoj naučni doprinos dali su i učestvovanjem u projektima Centra za naučno-istraživački rad Filološkog fakulteta.

Katedra je povodom 35 godina postojanja organizovala međunarodni naučni skup AELO (Avances en el estudio de la literatura oral, 24-26.11.2006), sa koga je objavljen zbornik (urednici Jasmina Nikolić i Dalibor Soldatić):
http://www.fil.bg.ac.rs/wp-content/uploads/obavestenja/iberijske/AELO35.pdf (4.12.2015).

Povodom 40 godina rada, na Katedri je pripremljeno monografsko izdanje Estudios hispánicos en el siglo XXI (urednice Ana Kuzmanović Jovanović, Jelena Filipović, Jasna Stojanović, Jelena Rajić):
http://www.fil.bg.ac.rs/lang/sr/katedre/iberijske-studije/estudios-hispanicos-en-el-siglo-xxi/ (4.12.2015).

Zahvaljujući radu nastavnika i diplomiranih studenata Katedre, sa španskog i portugalskog je preveden i objavljen značajan broj književnih dela španskih, portugalskih i latinoameričkih pisaca. Realizovan je, takođe, izvestan broj prevoda dela srpskih autora koji su štampani u Španiji, Hispanskoj i Latinskoj Americi.

Nastavnici i saradnici aktivno učestvuju u raznim vidovima upravljanja i stručnim telima Filološkog fakulteta. Dr Dalibor Soldatić je u dva mandata bio prodekan (za nastavu i međunarodne odnose, i za nauku i međunarodne odnose), kao i potpredsednik Saveta Filološkog fakulteta, a tokom niza godina obavljao je dužnost upravnika Katedre za iberijske studije. U periodu 2012-15. bio je prorektor za međunarodnu saradnju Beogradskog univerziteta. Dr Soldatić je dobitnik ordena Real orden de Isabel la Católica koji dodeljuje Kraljevina Španija, kao i ordena Águila azteca koji dodeljuje Republika Meksiko.

Saradnici Katedre za iberijske studije držali su od 1984. godine nastavu iz srpskohrvatskog jezika u okviru lektorata za strane jezike Autonomnog Univerziteta u Madridu; zbog nedostatka finansijskih sredstava taj lektorat je kasnije ugašen. Od 1996. godine, a u okviru saradnje sa Univerzitetom u Granadi (Španija), ustanovljen je, na bazi reciprociteta, lektorat za srpski jezik na Filozofskom fakultetu tog Univerziteta (koji je radio do 2014/15, kada je zatvoren zbog finansijskih restrikcija).

Godine 1997. osnovan je elektronski časopis Beohispánica (osnivači: Centar srpsko-španskog prijateljstva i Ambasada Španije, uz saradnju Grupe za španski jezik i hispanske književnosti) koji je objavljivao radove iz oblasti hispanoslovenskih književnosti, španskog i slovenskih jezika, kao i civilizacije (glavni urednik bila je dr Jelena Filipović). Časopis je izlazio tokom 1997. i 1998. godine.

Međunarodna saradnja Katedre odvija se prvenstveno sa organizacijama i institucijama naučnog karaktera: Međunarodno udruženje hispanista (AIH), Mreža hispanista centralne Evrope (RHCE, delom u okviru Programa CEEPUS), Međunarodno udruženje servantista (AC), Grupa za istraživanje Zlatnog doba (GRISO), Udruženje američkih lingvista, Američko udruženje nastavnika španskog i portugalskog, itd. Katedra intenzivno sarađuje i sa Španskom agencijom za međunarodnu saradnju (AECI) koja je, između ostalog, zadužena za lektore i bitno je doprinela modernizaciji Katedre donacijom informatičke opreme za potrebe nastavnika, saradnika i studenata hispanistike. Bitan pomak u unapređenju saradnje postignut je 2000. godine, kada je na Filološkom fakultetu otvorena Učionica Servantes (Aula Cervantes), odeljenje Instituta Servantes, opremljena najmodernijim informatičkim i multimedijalnim sredstvima. Učionica je otvorena 5. aprila 2002. godine. Po otvaranju Instituta Servantes u Beogradu 2005, postignut je sporazum da nekadašnja učionica Servantes ostane na raspolaganju studentima, prvenstveno iberistike i postdiplomcima, kao multimedijalna učionica. Prostor aule kasnije je preuzeo Institut Kamoiš iz Portugala.

Katedra ostvaruje tesnu saradnju sa odgovarajućim katedrama Univerziteta u Kragujevcu i Novom Sadu, kao i u inostranstvu (Filozofski Fakultet u Ljubljani, Filozofski u Temišvaru, Pečuju i Segedinu). Filološki fakultet ima potpisan međunarodni sporazum o saradnji sa Institutom Camoẽs iz Portugala, Institutom Ramon Llull iz Španije, kao i sa Univerzitetom u Sao Paolu, a realizuje joint master sa više španskih univerziteta (Universidad de Barcelona, Universidad Autònoma de Barcelona, Universidad de Vic).

Univerzitet u Beogradu ima potpisane sporazume o saradnji sa više španskih i hispanoameričkih univerziteta: Autonomnim univerzitetom u Barseloni, Univerzitetom u Granadi, Univerzitetom u Sevilji, Univerzitetom u Valjadolidu, Univerzitetom u Mursiji i Univerzitetom u Ovijedu u Španiji, Univerzitetom u Koimbri i Univerzitetom u Portu u Portugalu, Univerzitetom u Buenos Ajresu, Univerzitetom La Plata i Nacionalnim univerzitetom u Mar del Plati u Argentini. Slede Universidad de Guadalajara, Universidad Nacional Autónoma de México (UNAM), Tecnológico de Monterrey, Universidad Michoacana de San Nicolás de Hidalgo, Benemérita Universidad Autónoma de Puebla, Instituto Tecnológico y de Estudios Superiores de Monterrey u Meksiku. Time se otvaraju znatne mogućnosti za razmenu studenata i učešće u istraživačkim projektima. Katedra održava veze sa ambasadama Španije i zemalja Latinske Amerike akreditovanim u Beogradu. Zahvaljujući toj saradnji, u toku postojanja Katedre obezbeđeno je nekoliko značajnijih donacija knjiga.

Zahvaljujući aktivnostima Katedre, Fakulteta i Univerziteta, studenti Katedre za iberijske studije imaju sve više mogućnosti da borave jedan period i školuju se u inostranstvu u okviru evropskih programa LLP/Life Long Learning, Erasmus mundus i Erasmus +.

U razvoju hispanistike u Srbiji posebno se ističe delatnost dr Ljiljane Pavlović-Samurović (1935-2006), osnivača Katedre za iberijske studije na Filološkom fakultetu. Profesor Ljiljana Pavlović-Samurović provela je čitav radni vek baveći se hispanistikom na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, od školske 1962/63. pa sve do 2002. godine. Na početku karijere držala je nastavu iz španskog jezika, španske i hispanoameričke književnosti, da bi se na kraju, zahvaljujući razvoju Katedre i povećanju broja nastavnika i saradnika, posvetila svojim omiljenim temama: Servantesu, književnosti španskog baroka i hispanoameričkoj književnosti. Doktorirala je u Parizu, na Sorboni, odbranivši tezu Les lettres hispanoamericaines au „Mercure de France“(1897-1915) (Hispanoameričke književnosti u časopisu „Mercure de France“(1897-1915). Mentor joj je bio čuveni francuski hispanista Šarl Obren (Aubrun). Njeni radovi, a posebno knjige, predstavljaju čvrste temelje hispanistike u Srbiji.

Monografija Španska književnost I dr Ljiljane Pavlović-Samurović i dr Dalibora Soldatića prva je istorija španske književnosti srednjeg veka i renesanse na ovim prostorima i predstavlja i danas nezamenljiv udžbenik za studente hispanistike.

Sa Antologijom hispanoameričke poezije Svetlosti Kordiljera profesorka Samurović iscrpno je i utemeljeno predstavila panoramu hispanoameričke poezije i njene najistaknutije predstavnike. Antologija je sa pratećom studijom postavila nove standarde u predstavljanju književnosti na španskom jeziku u nas.

Leksikon hispanoameričke književnosti je njeno kapitalno delo. U njemu su studiozno predstavljeni pojmovi, epohe, pravci, nacionalne književnosti i najznačajniji pisci Hispanske Amerike, uz obilje podataka i izabranu kritičku bibliografiju. Upravo zbog celovitosti, konciznosti i obilja podataka ovo delo prevazilazi brojne publikacije sličnog tipa u inostranstvu.

Knjiga o Servantesu je kruna dugogodišnjeg bavljenja delom Migela de Servantesa. U njoj su predstavljeni život i delo Servantesa, njegova poetika i razni aspekti prisustva Servantesovog opusa na srpskom jezičkom području.

Dobar deo svog istraživačkog rada prof. Ljiljana Pavlović-Samurović posvetila je komparativnom proučavanju književnosti. Tako se bavila vezama i motivima španskog romansera i naše narodne poezije. Prva je ukazala na poglede Ramona Menendes Pidala i odnos između španskih huglara i naših narodnih guslara. Bila je član više međunarodnih udruženja hispanista.

Dr Ljiljana Pavlović-Samurović dobitnica je ordena Real orden de Isabel la Católica koji dodeljuje Kraljevina Španija.

Danas u Srbiji ima preko 1500 diplomiranih profesora španskog jezika i književnosti, odnosno diplomiranih filologa hispanista. Diplomu mastera na Katedri je steklo 274 studenata, zvanje magistra filoloških nauka 11 kandidata (iz književnosti 5, iz jezika 6), zvanje doktora nauka 8 kandidata (književnih nauka 5, jezičkih nauka 3 kandidata). Broj ovdašnjih studenata hispanistike koji su doktorirali na stranim univerzitetima još je veći. Sa uvođenjem novih studijskih programa, studije hispanistike uključene su u jedinstveni studijski program Jezik, književnost, kultura. Na Grupu za španski jezik i književnost u školskoj 2015/16. godini upisana su 472 studenata – 383 na osnovne i 89 na master studije. Po starom planu studira još 23 studenata.

Pozitivan razvoj hispanistike u Beogradu i Srbiji ukazuje na sve veće rasprostiranje izučavanja španskog jezika u našoj zemlji, kako na univerzitetskom nivou, tako i u osnovnim i srednjim školama. Jedan od ciljeva u narednom periodu svakako treba da bude uvođenje španskog na Pravnom, Ekonomskom i drugim fakultetima u zemlji.

Ako je Katedra do sada sve svoje napore usmeravala ka širenju španskog, sada radi na tome da se sve više orijentiše ka produbljivanju znanja i obezbeđivanju visokog nivoa nastave. Potražnja za španskim u Srbiji odavno je premašila objektivne potrebe. Ipak, međunarodni kontekst i Srbiju i Španiju stavlja u određeno evropsko, a sa hispanoameričkim zemljama, i u globalno okruženje, što, sa razvojem političkih i ekonomskih odnosa, stvara nove spone između naših zemalja i otvara prostor za hispaniste. Katedra za iberijske studije biće spremna da odgovori na te izazove.

Bibliografija članova Katedre za iberijske studije (monografska izdanja)

• FILIPOVIĆ, Jelena, Transdisciplinary approach to language study. The complexity theory perspective. London, Palgrave Macmillan, 2015.
• FILIPOVIĆ, Jelena, Moć reči: Ogledi iz kritičke sociolingvistike. Beograd, Zadužbina Andrejević, 2009.
• Vučina-Simović, Ivana & FILIPOVIĆ, Jelena, Etnički identitet i zamena jezika u sefardskoj zajednici u Beogradu. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2009.
• Hammond, Robert M. & FILIPOVIĆ, Jelena, Fonética y fonología españolas para serbiohablantes. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2004.
• SAVIĆ, Jelena M, Code-switching: Theoretical and methodological issues. Beograd, Filološki Fakultet, 1996.

• IZQUIERDO TODOROVIĆ, Silvia, Početni tečaj španskog jezika. Beograd, Naučna KMD, 2006. (više izdanja)
• IZQUIERDO TODOROVIĆ, Silvia, Uvod u latinoameričku civilizaciju. Beograd, Megatrend univerzitet, 2005.

• KARANOVIĆ, Vladimir, Ideologija liberalizma i tradicionalizam u romanu Regentkinja Leopolda Alas Klarina. Beograd, Filološki fakultet, 2013.

• KUZMANOVIĆ JOVANOVIĆ, Ana, Jezik i rod: diskurzivna konstrukcija rodne ideologije. Beograd, Čigoja štampa, 2013.

• PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana, Knjiga o Servantesu. Beograd, Naučna, 2002. (1. izd.) i 2004. (2. izd, Naučna KMD).
• PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana, Leksikon hispanoameričke književnosti. Beograd, Savremena administracija, 1993.
• PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana, SOLDATIĆ, Dalibor, Španska književnost: Srednji vek i renesansa. Knjiga I, Sarajevo, Svjetlost, Beograd, Nolit, 1985.
• PAVLOVIĆ-SAMUROVIĆ, Ljiljana, Don Kihot Migela de Servantesa. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 1982.

• RAJIĆ, Jelena, MARCOS BLANCO, Hugo, Gramática de la lengua española para serbiohablantes. Beograd, Zavod za udžbenike, 2009.

• SOLDATIĆ, Dalibor, DONIĆ, Željko, Svet hispanistike. Beograd, Zavod za udžbenike, 2011.
• SOLDATIĆ, Dalibor, Prilozi za teoriju novog hispanoameričkog romana. Beograd, Filološki fakultet, Kragujevac, Nova svetlost, 2002.

• STOJANOVIĆ, Jasna, Kako smo čitali Don Kihota. Srpska književna kritika o Servantesovom romanu. Beograd, Fokus – Forum za interkulturnu komunikaciju, 2014. www.komunikacijaikultura.org
• STOJANOVIĆ, Jasna, Špansko pozorište baroka. Beograd, Filološki fakultet, 2009. (1. izd.), 2011. (2. izd.).
• STOJANOVIĆ, Jasna, Servantes u srpskoj književnosti. Beograd, Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, 2005.

Decembar 2015.

Dr Jasna Stojanović, redovni profesor
Dr Dalibor Soldatić, redovni profesor u penziji