Naziv predmeta: Nasilje u hispanoameričkom romanu
Šifra predmeta: 1515509
Status: IP
Broj kredita: 6
Godina studija: V
Trajanje: jedan semestar
Nastavnik: dr Dalibor Soldatić
Saradnica: Bojana Kovačević Petrović, bojanakovacevicpetrovic@gmail.com


Opis kursa: Kurs se bavi predstavljanjem raznih oblika nasilja u hispanoameričkoj prozi. U toku semestra, polaznici će upoznati različite estetičke pristupe temi nasilja od vremena otkrića i osvajanja Amerike do savremenog doba, počev od vizuelnih, narativnih, istorijskih ili alegoričnih. U toku časa, pored uvodnih predavanja, student će imati prezentacije i diskusije usmerene na sagledavanje odnosa između etičkog, političkog i književnog. Tražiće odgovore na pitanja: da li je nasilje inherentno u životu hispanoameričkih zemalja posledica istorijskih okolnosti, počev od osvajanja, pa samim tim i neizbežno prisutno u hispanoameričkoj književnosti. Zašto su u hispanoameričkom romanu toliko prisutni razni tipovi diktatora i autoritarnih vođa. Pri tom će imati prilike da upoznaju prisustvo nasilja u drugim umetničkim izrazima kao što su slikarstvo i film.


Cilj kursa:
Upoznavanje kroz lektiru i sekundarnu literaturu i tumačenje dela, kritike i istoriografije specifičnih tema i problematike hispanoameričke stvarnosti koje obrađuju izabrana dela. Uočiti unutrašnju dinamiku književnosti koja se bavi nasiljem. Razvoj sposobnosti povezivanja književnog diskursa sa drugim teorijskim i kritičkim diskursima. Upoznavanje novijih ostvarenja hispanoameričke proze.


Ishodi kursa:
Student će upoznati promene u književnim estetikama i poetikama kroz istoriju prisustva nasilja u Latinskoj Americi. Biće sposoban da identifikuje i kritički opiše tendencije kritičke misli hispanoameričke proze. Razviće sposobnost za samostalan istraživački rad o specifičnoj temi koja zahteva multidisciplinaran pristup.


Sadržaj kursa:

Nasilno osvajanje Amerike kao temelj prisustva nasilja u istorijskom razvoju Latinske Amerike.
Akulturacija kao model osvajanja.
Nemoć lokalnih elita po sticanju nezavisnosti kao generator pojave građanskih ratova, vojnih udara i nasilnog dolaska na vlast.
Vođe, poglavice, diktatori, tirani i autoritarne vođe u hispanoameričkom romanu.
Lik junaka u hispanoameričkom romanu XX veka.
Odnos prema smrti kroz razvoj hispanoameričkog romana.
Istorija i fikcija. Slučaj Argentine, Čilea i Meksika.
Jezik nasilja.
Nasilje u slikarstvu i na filmu.

Obaveze:
– 3 prikaza pročitanih romana (svaki po 10 bodova)
– 2 prikaza studija iz bibliografije (svaki po 10 bodova)
– 1 prezentacija na času (10 bodova)
– Završni rad: seminarski rad na temu koju student bira u dogovoru sa nastavnikom (40 bodova)


Predložene teme:

– El mundo religioso en La virgen de los sicarios
– La ciudad, espacio maldito
– Violencia y realismo mágico
– Estrategias narrativas en Relámpagos de agosto
– De caudillo a dictador. El caso de J.M. Rosas en Facundo y Amalia
– Dictadura y control ideológico
– Historia y ficción en La Guerra del fin del mundo
– La teología del mal en La fiesta del chivo
– Descubriendo el horror: el terrorismo – El Libro de Manuel de J. Cortázar
– Las zonas oscuras del poder – La fiesta del Rey Acab
– Transculturación y mundo clásico en Brevísima relación de la destruición de las Indias
– Estrategias narrativas en Crónica de una muerte anunciada


Lektira:

  • Bartolomé de las Casas, Brevísima relación de la destrucción de las Indias
  • D. F. Sarmiento, Facundo / alt. Jose Marmol, Amalia
  • Gabriel Garcia Marquez, Cronica de una muerte anunciada
  • Mario Vargas Llosa, La fiesta del chivo / alt. Mario Vargas Llosa: La guerra del fin del mundo
  • Enrique Lafourcade: La fiesta del rey Acab
  • Jorge Ibargüengoitia: Relampagos de Agosto
  • Jorge Luis Borges: izbor pripovedaka
  • Manuel Scorza: Redoble por Rancas
  • Carlos Fuentes: Viejo Gringo
  • Vallejo, Fernando. La virgen de los sicarios. Santafé de Bogotá: Alfaguara, 2000.
  • Franco Ramos, Jorge, Rosario Tijeras. Santafé de Bogotá: Plaza y Janés, 2000.
  • Isabel Allende, De amor y de sombra
  • Julio Cortázar: El Libro de Manuel


Bibliografija:

  1. Victoria Carpenter (ed.): A World Torn Apart: Representations of Violence in Latin American Narrative Bern: Peter Lang, 2007.
  2. Peter Imbusch, University of Wuppertal, Germany.
  3. Michel Misse, NECVU, Universidade Federal do Rio de Janeiro, Brazil.
  4. Fernando Carrión, FLACSO, Quito, Ecuador, “Violence Research in Latin America and the Caribbean: A Literature Review”, in International Journal of Conflict and Violence IJCV: Vol. 5 (1) 2011, pp. 87-154.
  5.  Bethell, Leslie, ed. 1984. The Cambridge History of Latin America, 11 vols. Cambridge.
  6.  Paz, Octavio. El laberinto de la soledad. México: Fondo de Cultura Económica, 1999.
  7. Fernández, Héctor D. "La virgen de los sicarios o las visiones dantescas de Fernando Vallejo." Hispania 83 (2000): 757-767.
  8. Biron, Rebecca E. Murder and Masculinity: Violent fictions of Twentieth-Century Latin America. Nashville: Vanderbilt University Press, 2000.
  9. Fradinger Moira, Binding violence, Literary visions of political origins, Stanford University Press, Stanford, 2010.
  10. Ariel Dorfman, Imaginación y violencia en América (1970).
  11. BELLINI, Giuseppe. Nueva historia de la literatura hispanoamericana. (Madrid: Editorial Castalia [Colección Literatura y Sociedad]).
  12. GOIC, Cedomil, Historia de la literatura hispanoamericana, t. III: Época contemporánea (Barcelona: Crítica, 1988).
  13. GONZÁLEZ ECHEVARRÍA, Roberto y Enrique PUPO-WALKER. Historia de la literatura hispanoamericana. Madrid: Gredos, 2006.
  14. OVIEDO, JOSÉ MIGUEL, Historia de la literatura hispanoamericana, 4: De Borges al presente. (Alianza, Madrid, 2001).
  15. VIÑAS, David. Literatura argentina y realidad política. De Sarmiento a Cortázar. (Buenos Aires: Siglo Veinte, 1971).
  16. VILLANUEVA, Darío y José María Viña Liste: Trayectoria de la novela hispanoamericana actual (Del realismo mágico a los años ochenta). Madrid, España Calpe, 1991.
  17. MORA, Gabriela: En torno al cuento: de la teoría general y de su práctica en Hispanoamérica. Madrid, José Porrúa, 1985.