Главни предмети проучавања четворогодишњих студија (240 ЕСПБ) на Катедри за општу књижевност и теорију књижевности јесу историја светске књижевности, теорија књижевности, методологија науке о књижевности и естетика. Структура и садржај програма укључују и курсеве (обавезне и факултативне) из историје уметности, националног и страних језика, опште лингвистике, културологије и историје филозофије, те стога пружају интердисциплинарно образовање у области хуманистичких наука.

Дипломци Катедре за општу књижевност и теорију књижевности могу да наставе специјалистичко усавршавање у области проучавања књижевности на мастер и докторским студијама, а распон области у којима представљају водеће професионалце широк је и креће се од књижевне критике, новинарства, преводилаштва и библотекарства, до организације делатности у области културе, издаваштва и рада у телима владе, дипломатије и међународних организација и фондација.

Катедра за општу књижевност и теорију књижевности Филолошког факултета изданак је установе која датира од 1873. године, када је на Великој школи, из које је настао Универзитет у Београду, основана Катедра за општу историју књижевности. Током Другог светског рата настава из упоредне књижевности и теорије књижевности на Београдском универзитету потпуно је угашена, а обновљена је је 1954. године. Први дипломац обновљене Катедре за општу књижевност и теорију књижевности био је Данило Киш, који је доцније постао један од најпознатијих југословенских писаца у међународним оквирима. На катедри је 1995. године по његовом имену установљена награда која се сваке године додељује за најбоље студентске радове.