Prof. dr Zorica Bečanović Nikolić učestvovala je, od 15. do 17. aprila 2019, na Univerzitetu u Minesoti u Mineapolisu, u akademskim aktivnostima osnivanja međunarodnog projekta i digitalne baze Citizen Shakespeare. Pokretači projekta su prof. dr Katherine Scheil, sa Univerziteta u Minesoti, prof. dr Ewan Fernie, Professor and Chair of Shakespeare Studies, Shakesepare Institute in Stratford-upon-Avon, University of Birnimgham, dr Paul Edmondson, Head of Research, The Shakespeare Birthplace Trust, dr Micahel Wittmore, Director of the Folger Library, Washington DC, prof. dr Sujata Iyengar, University of Georgia. U okviru godišnje konferencije SAA (Shakespeare Association of America), održane od 18. do 21. aprila 2019, u Vašingtonu DC, konceptu ovog projekta, kao i povezivanju akademskog proučavanja Šekspira i šire publike na globalnom nivou, posvećen je plenarni okrugli sto, na kojem je prof. dr Zorica Bečanović Nikolić govorila uz sve navedene kolege.



Radionica “Merenje demokratije: Kako da koristimo baze podataka o pravima i slobodama?” održaće se u sredu, 17. aprila 2019.godine, u terminu od 11:30 do 13:00h.

Ova radionica prevashodno je namenjena studentima istraživačkog duha, ali i zaposlenima na fakultetima u sastavu Univerziteta u Beogradu. Na radionici će biti predstavljene postojeće i najčešće korišćene javno dostupne onlajn baze podataka za istraživanja u različitim oblastima koje se odnose na bezbednost, sa konkretnim fokusom na baze podataka koje sadrže podatke o različitim pravima i slobodama u svetu danas, kao što su sloboda medija, sloboda na internetu i slično. Učesnici će imati prilike da kroz vežbu isprobaju kako se baze koriste i kako se proverava relevantnost podataka.

Radionicu će držati Ivan Dimitrijević i Ana Paraušić, istraživači u Centru za primenjenu bezbednost na Fakultetu bezbednosti, autori Kataloga baza podataka za istraživanja u oblasti bezbednosti. Ivan Dimitrijević je asistent i doktorand na Fakultetu bezbednosti u Beogradu, trenutno završava doktorsku disertaciju pod nazivom „Otvoreni izvori podataka kao faktor transformacije obaveštajnog rada“. Ana Paraušić je istraživač-pripravnik u Institutu za kriminološka i sociološka istraživanja i doktorand na Fakultetu bezbednosti u Beogradu.

Kako je broj mesta ograničen, prijava je obavezna. Prijava se vrši do 15. aprila u 23:59h popunjavanjem prijavnog formulara.

Radionica “Akademsko pisanje: šta morate da znate a niste se usudili da pitate” održaće se u sredu, 17. aprila, u terminu od 13:30 do 16:30h. Akademske kompetencije između ostalog podrazumevaju sposobnost za uspešno čitanje i pisanje akademskih tekstova i u direktnoj su vezi sa akademskim uspehom. Ova znanja i veštine se, naravno, uče, a osvešćivanje forme i funkcije različitih aspekata koji čine proces akademskog pisanja jedan je od uslova za njihov razvoj. Tokom ove radionice učesnici će razmatrati ključne korake u izradi akademskog teksta kao što su formulacija teme i sastavljanje nacrta teksta, a posebna pažnja će biti posvećena korišćenju izvora. Budući da akademska pismenost prevazilazi lokalne okvire, radni jezici radionice biće srpski i engleski. Radionicu će voditi prof. dr Ana Jovanović i doc. dr Greta Goetz. Ana Jovanović je vanredna profesorka na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, Katedra za iberijske studije. Piše, istražuje, prevodi, obrađuje i uređuje akademske tekstove i uživa u tome. Greta Goetz is an Assistant Professor in the English Department at the Faculty of Philology, University of Belgrade. Her prior professional background was in journalism and editing. At present, in addition to her teaching responsibilities, she edits, translates, and pursues her current research interests in intercultural rifts including the science-humanities divide as well as in the potential for networked learning to develop epistemic fluency.

Kako je broj mesta ograničen, prijava je obavezna. Prijava se vrši do 15. aprila u 23:59h popunjavanjem prijavnog formulara.



Univerzitet u Moskvi – Высшая школа экономики – nudi 5 budžetskih mesta za master studije iz kulturologije na smeru Культурная и интелектуальная история между Востоком и Западом / Cultural and Intellectual History between East and West. U pitanju je stipendija koja podrazumeva besplatno studiranje sa svim studentskim povlasticama, uključujući i pravo na studentski dom u Moskvi za oko 70 evra mesečno. Dokumenta se šalju elektronski – kopija pasoša, kopija diplome ili dokument koji ukazuje na praćenje studija ili na to da će studije uskoro biti završene, motivaciono pismo na ruskom, engleskom, poljskom ili nemačkom jeziku i projekat istraživanja na jednom od ukazanih jezika. Diploma “Вышка-e” takođe otvara vrata ka Slavističkom institutu u Kelnu. Informacije:

https://admissions.hse.ru/news/228629240.html
https://admissions.hse.ru/en/graduate-apply/step1



КОНКУРС ЗА НАГРАДУ „ПРОФ. ДР РАДМИЛА МИЛЕНТИЈЕВИЋ”

Награда “Проф. др Радмила Милентијевић” за најбоље студенте Филозофског факултета и Филолошког факултета Универзитета у Београду додељује се као знак признања за узорне радове у изучавању узајамних утицаја и међусобне повезаности руског и српског народа у области историје, књижевности и језика. Циљ награде је и да подстакне продубљивање и ширење научних проучавања у поменутим областима српско-руских односа и утицаја. Награда се додељује студентима следећа три степена универзитетског образовања:
– Годишњом наградом од $3.000 наградиће се шест најбољих студената основних академских студија и то по $500 за по једног дипломца из области: руске и српске историје, српске књижевности и српског језика и два студента из области руског језика, књижевности и културе, и то један за достигнућа на пољу руског језика, а други на пољу руске књижевности и културе.
– Годишњом наградом од $3.000 наградиће се три најбоља магистарска или мастер рада из једне гране српско-руских студија, и то по $1.000 за по једног магистра или мастера из области историје, књижевности и језика;
– Годишња награда од $2.000 доделиће се за најбољу докторску дисертацију из једне од области српско-руских студија: историје, књижевности или језика.
Додељивање награде “Проф. др Радмила Милентијевић” врши комисија коју чине: проф. др Александар Петров, председник Комисије, проф. др Сузана Рајић, проф. др Татјана Суботин–Голубовић, проф. др Предраг Петровић, доц. др Бобан Ћурић, чланови Комисије. Секретари Комисије су Јелена Пауновић-Штерменски и Катарина Живановић. Конкурс је отворен до 25. априла 2019. и односи се на академску 2017/2018. годину. Пријаве за конкурс и остала документа достављају се архиви Филозофског или архиви Филолошког факултета Универзитета у Београду. Комисија доноси одлуку о додели награда до 25. маја 2019. године. Уручивање награда обавиће се у присуству оснивача Награде, у другој половини јуна, према накнадно утврђеном датуму о којем ће бити обавештени добитници награда.



U okviru akademskog programa razmene profesora “Erazmus +” između Univerziteta u Beogradu i Univerziteta Pompeu Fabra u Barseloni, prof. dr Zorica Bečanović Nikolić je gostovala u Barseloni. Najpre je 5. februara 2019. učestvovala u ciklusu javnih dijaloga Diàlegs Humanístics UPF 2019, sa izlaganjem na engleskom Is Shakespeare Still Our Contemporary? Sagovornica joj je bila dr Carla Ros publicista, antropolog.

Zorica BN Barcelona Shakespeare 1 2019 Zorica BN Barcelona Shakespeare 2 2019

Zorica Bečanović Nikolić je potom, 7. februara 2019, na španskom jeziku održala predavanje za studente Univerziteta Pompeu Fabra pod naslovom Amor y creación poética en la poesía y en el drama del Renacimiento. Posle predavanje usledio je razgovor sa studentima i sa prof. dr Viktorijom Sirlot.

Zorica BN Barcelona 2019 1 Zorica BN Barcelona 2019 2 cartell_literatura-europea-medieval



Током септембра, у Русији, у Болдину, на Пушкиновом имању, у оквиру међународне научне конференције Болдинские чтения, која се одржава још од 1969, представљена je књига др Тање Поповић, редовног професора Филолошког факултета у Београду, под називом А.С. Пушкин в диалоге с другим. Књига је изашла у оквиру научне едиције сарадника “Болдинские чтения”, а издавачи су Универзитет у Нижнем Новгороду и Државни музеј А.С. Пушкина. Др Тања Поповић је први страни научник чија је књига објављена у овог угледној едицији, која је досад окупила најзначајније руске пушкинисте – В.С.Листова, С.А. Фомичева, В.Н. Турбина, С. Бочарова, Н.И, Михајлову, В.А. Викторовича, С. Кибаљника, Н. Фортунатова и многе друге – уреднике и сараднике разних Пушкинских енциклопедија, директоре Државних Пушкинских музеја, професоре и предаваче најуглединијих универзитета у Руској Федерацији и региону (Москва, Санкт Петербург, Нижни Новгород, Саранск, Тарту итд), академике, те научне сараднике и руководиоце Пушкинског дома. Чињеница да се српски филолог и професор Универзитета у Београду нашла у таквом друштву, у том смислу не представља само лични успех, већ чини признање и српској науци о књижевности. Садржај књиге Т. Поповић А.С. Пушкин в диалоге с другим, склопљен је тако да укаже на Пушкинов значај у светској књижевности,не само као класика и канонског писца националне традиције, већ као личност захваљујући чијем се опусу форимирала књижевност новог времена. У том погледу посебна је пажња поклоњена дијалогу српских песника друге половине 19. века са његовим стваралаштвом. Једна од методолошких претпоставки ове монографије огледа се у томе да књижевности из групације Slavia orthodoxa својој посебности и идентитету дугују како античкој и византијској традицији, те ћириломедтодијевском наслеђу, тако и стваралаштву А.С. Пушкина.

20180920_124023 20180920_123129 20180920_122133 20180920_122007 20180920_121635 20180919_141759 20180918_193309



Пету бијеналну конференцију Друштва „Џон Апдајк“ која траје од 1. до 5. јуна отвориће Ијан Мекјуан. Ово је уједно и прва конференција Друштва „Џон Апдајк“ која се одржава изван граница Сједињених Америчких Држава. На конференцији ће учествовати највећи светски и домаћи проучаваоци Апдајковог уметничког стваралаштва, као и истакнути књижевници и преводиоци.

Више о самом догађају и учесницима можете сазнати на веб адресaма http://www.fil.bg.ac.rs/fakultet/naucni-skupovi-i-konferencije/ и https://blogs.iwu.edu/johnupdikesociety.



Poster

U organizaciji Univerziteta u Notingemu (Partridge Bequest), Filološkog fakulteta u Beogradu i Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, 25. i 26. maja, održaće se međunarodna radionica Was There Ever a Yugoslav Literature? Debating the Histories of Yugoslav Literature(s). Pozivate se da prisustvujete.

Program / Plakat



bgpraksa2018

Centar za razvoj karijere i savetovanje studenata Univerziteta u Beogradu poziva studente završnih godina da se prijave za učešće u programu Univerzitetska radna praksa – BG PRAKSA 2018.
BG PRAKSA omogućava studentima da po jedinstvenom modelu obavljaju stručnu praksu u javnim i javnim komunalnim preduzećima, organizacionim jedinicama Gradske uprave, ustanovama kulture i gradskim opštinama i steknu praktična znanja, veštine i relevantno radno iskustvo tokom studija i na taj način unaprede svoje akademsko obrazovanje.

Prijavljivanje traje do 17. aprila u ponoć na sajtu www.razvojkarijere.bg.ac.rs/bgpraksa.



Комисија у саставу проф. Адријана Марчетић, проф. Весна Елез (председница) и доц. др Снежана Калинић, одлучила је да награду ”Данило Киш” за 2018. добије Милица Миленковић за мастер рад „Апологетска слова против опадача светих икона светог Јована Дамаскина и Зовем се црвено Орхана Памука: ишчитавање феномена слике", под менторством проф. Јелене Пилиповић. Додела награде ”Данило Киш” одржаће се 13. 4. у 13 часова у библиотеци Катедре. Молим вас да својим присуством увеличате овај свечани тренутак.



PlakatTartaljaIvoNet

ПОРТРЕТ: ИВО ТАРТАЉА
Понедељак, 5. март у 20 часова
Српско књижевно друштво, Француска 7, Београд



55. Дисово пролеће – конкурси.

Kонкурс за Есеј о Дису
Kонкурс за награду Млади Дис



Позивамо Вас да присуствујете свечаном уручењу Књижевне награде „Милан Богдановић“ за 2017. годину АДРИЈАНИ МАРЧЕТИЋ за текст „Златно доба српске културе“.



Dan otvorenih vrata – master akademske studije



На свечаности у Матици српској у Новом Саду уручене су Бранкове награде ове институције за дипломске и семинарске радове за прошлу академску годину.



Pozivamo studente Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu da se prijave na konkurs za projekat “Sumnjiva lica”, program edukacije mladih pozorišnih kritičara koji organizuje Udruženje pozorišnih kritičara i teatrologa Srbije. Projekat ima za cilj da, s jedne strane, obrazuje novu generaciju pozorišnih kritičara i pruži im mogućnost da se kritikom bave profesionalno. S druge strane da stvori novi prostor za kritičko promišljanje pozorišta, njegove društveno-političke uloge i odnosa između publike i umetnika. Projekat je namenjen studentima umetničkih i društvenih fakulteta, kao i onima koji su diplomirali u poslednjih pet godina. U prilogu šaljemo detaljan opis projekta.

PRILOG



Obaveštavamo Vas da će se 13.5.2017. na Filozofskom fakultetu u Beogradu održati studentska konferencija pod nazivom “Filozofija umetnosti”.

PRILOG



Univerzitet u Beogradu raspisuje konkurs za dodelu jedne stipendije za letnju školu „The LERU Summer School “Citizen science – nexus between research and public engagement” koja će se održati na Univerzitetu u Cirihu u periodu od 9-14. jula 2017. godine. Ova letnja škola namenjena je studentima doktorskih studija. Zvanični jezik je engleski. Stipendija pokriva troškove kotizacije u iznosu 500 EUR kao i troškove avio prevoza u iznosu do 250 EUR, dok dodatne troškove snose stipendisti. Kotizacijom su obuhvaćeni troškovi smeštaja kao i hrane. Prijave se podnose Univerzitetu u Beogradu na mejl adresu kabinet@rect.bg.ac.rs sa naznakom za „The LERU Summer School“. Krajnji rok za podnošenje prijave je 24. mart 2017. godine.

Neophodna dokumentacija:

1. Biografija
2. Motivaciono pismo
3. Naslov projekta na kome učestvuje kandidat kao i ime/na mentora.
4. Status doktorske disertacije
5. Kopija indeksa.

Tražena dokumentacija se podnosi na engleskom jeziku.
Preciznije obaveštenje o sadržaju motivacionog pisma:
The letter of motivation should explain the following points: a) the candidate’s interest for the topic of the summer school, b) what makes the candidate a suitable representative of their respective university.

DOCUMENT 1
DOCUMENT 2



Kонкурс за Награду „Млади Дис”

Поводом 54. „Дисовог пролећа”, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” из Чачка и Одбор „Дисовог пролећа” расписују конкурс за рукопис за прву песничку збирку написану на српском језику, аутора до 31 године старости. Аутор доставља рукопис потписан шифром, у три примерка, са најмање 30 песама на српском језику. Решење шифре треба послати у посебном коверту уз рукопис. Аутору најбољег рукописа, по одлуци трочланог стручног жирија, припада плакета „Млади Дис” и право да му Библиотека објави прву песничку књигу у едицији „Токови”. Конкурс за Награду „Млади Дис” je отворен до 13. априла 2017. године. Рeзултати конкурса биће објављени најкасније до 22. маја 2016. године. Рукописи се не враћају. Награда „Млади Дис” аутору најбољег песничког рукописа биће додељена 26. маја 2017. године у Чачку на завршној свечаности 54. „Дисовог пролећа”. Рукописе слати на адресу: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Господар Јованова 6, 32000 Чачак, са назнаком „за конкурс”.

Kонкурс за есеј о Дисовом стваралаштву

Поводом 54. „Дисовог пролећа”, Градска библиотека „Владислав Петковић Дис” из Чачка и Одбор „Дисовог пролећа” расписују Конкурс за есеј о песнику Владиславу Петковићу Дису и његовом стваралаштву. Право учешћа имају млади књижевни критичари, студенти, постдипломци и ученици. Радови се потписују шифром и шаљу у три примерка. Решење шифре се доставља у посебном коверту уз рукопис. Трочлани стручни жири ће одабрати три најбоља рада чије ауторе Библиотека новчано награђује. Конкурс за есеј о Дису је отворен до 13. априла 2017. године. Рeзултати конкурса биће објављени најкасније до 22. маја 2016. године. Рукописи се не враћају. Награде најбољим есејистима биће додељене 26. маја 2017. године у Чачку на завршној свечаности 54. „Дисовог пролећа”. Рукописе слати на адресу: Градска библиотека „Владислав Петковић Дис”, Господар Јованова 6, 32000 Чачак, са назнаком „за конкурс”.



Postovane kolege, ljubaznoscu koleginice Jelene Ginic prosledjujem informaciju o stipendijama za studije u Rusiji. Evo i linka na kom se svi zainteresovani mogu prijaviti za studije u Rusiji (bilo da znaju ili ne znaju ruski) samostalno, s uploadodvanjem dokumenata potrebnih i odabirom struke, nivoa studija… Ovde mogu naci uputstvo (mogu, naravno i samostalno, pratiti korake na engleskom), ali i jos neke detalje, neke od njih sam iz samog teksta izdvojila i ispod iskopirala (o potezima prijave i nacinu odabira kandidata).

Страним држављанима максимално олакшан упис на руске универзитете by Јелена Прошина

Редослед потеза
1. Кандидат се региструје и формира лични кабинет у навигатору.
2. Уноси личне податке и поставља скениране документе о стеченом образовању.
3. Бира највише 6 руских универзитета и ређа их на списку према свом приоритету.
4. Шаље пријаву.
5. У личном кабинету прати докле је стигла пријава на изабраним универзитетима и добија одговоре на њих. Шта се дешава са пријавом?

У разговору са дописником „Руске речи“ Дмитриј Гужеља је објаснио да универзитети такође бирају своје кандидате. Сваке године Русија позива око 15.000 страних студената да бесплатно стекну високо образовање. Чим кандидат пошаље пријаву, она се упућује на разматрање представништву Россотрудничества у дотичној земљи а затим Россотрудничество шаље пријаве Министарству образовања Русије. „Пријаву разматра комисија Министарства образовања, а затим их шаље универзитетима који имају могућност да бирају кандидате, с обзиром да корисник наводи 6 универзитета који су на његовом списку поређани по приоритету“, објашњава Гужеља. Ако први универзитет на том списку одбије пријаву дотичног кандидата, онда она доспева на следећи универзитет са тог списка. Кандидат у личном кабинету може да види који универзитет тренутно разматра његову пријаву, а уколико је одбијена наводи се и разлог. Такође, уколико кандидат не говори руски нуди му се факултет на коме ће завршити почетну обуку. Шта се догађа ако свих 6 универзитета одбаце пријаву? – „Тада се пријава упућује на неки седми универзитет који кандидат није навео, али где има слободног места“, каже Дмитриј Гужеља.



Postovane koleginice i kolege, u prilogu prosledjujemo informacije u vezi sa stipendijama vlade Francuske 2017-2018. Molimo vas da ih prenesete svojim studentima i podstaknete ih da konkurisu. Studenti mogu da konkurišu za razne programe stipendija:
* master 2 – sve oblasti
* master 2 – stipendija za bivše maturante Matematičke gimnazije u Beogradu
* doktorat u komentorstvu
* post master program Kopernik
* stipendija za Nacionalnu visoku školu za lepu umetnost (ENSBA).

Podnošenje kandidatura:
Francuski institut u Srbiji, Zmaj Jovina 11, Beograd
vesna.adamovic@institutfrancais.rs
Uslovi i kriterijumi nalaze se na sajtovima:
www.institutfrancais.rs
www.srbija.campusfrance.org
http://www.institutfrancais.rs/srp/06b_1.html



Poštovane koleginice i kolege, otvoren je konkurs za prijavu studenata osnovnih, master i doktorskih studija za mobilnost na University College Dublin. Konkurs je otvoren 15. novembra 2016. i bice otvoren za prijave do 10. decembra. Kolege iz Međunaronog odeljenja Univerziteta nas obaveštavaju da je preostala po jedna stipendija za studente osnovnih, master i doktorskih studija, a posto je ovo poslednja mogućnost za nominovanje kandidata po ovom Sporazumu, bilo bi izuzetno značajno da predložimo kandidate za mobilnost na UCD-u. Prijava se vrši preko platforme MOBION. Kolege iz Međunarodnog odeljenja Univerziteta u Beogradu stoje na raspolaganju za sva dodatna pitanja i konsultacije.



Од 23. до 31. октобра 2016. проф. Корнелије Квас био је гостујући професор нa Дарвин колеџу.

20161025_130306 20161025_130327 PCSIMG-009bb21c269d7cbd983227d7aa8b0c9c



761. nedelja TREZORA
TREZORSKO LETO 2005
od ponedeljka 18. do petka 22. jula 2016. na RTS 2 oko 13:00 i posle ponoći, utorkom i četvrtkom na RTS SAT oko ponoći (CET), utorkom na RTS 3 u 16:15 izbor iz ranijih Trezora

Sreda, 20.07.2016. na RTS 2
Istorijat Katedra za opštu književnost Beogradskog univerziteta koja je ustanovljena 13. jula 1873.
KATEDRA ZA OPŠTU KNJIŽEVNOST: ISTORIJA – Beogradski univerzitet, i srpska nauka i kultura uopšte, dobili su ovu vrstu studija pre Sorbone, Strazbura ili ženevskog univerziteta. Svetomir Nikolajević postavljen je kneževskim ukazom za “suplenta Velike škole a za Katedru opšte istorije literature s naročitim pogledom na literaturu Slovena i Srba”. Ipak, kod nas se nastava svetske književnosti izvodi još od 1852. godine, kada je Matija Ban, u nameri da svojim slušaocima omogući da se kritički, sa stanovišta slovenskog književnog nasleđa upoznaju sa francuskom literaturom, na beogradskoj Velikoj školi održao predavanje o “francusko slavjanskoj prispodobljenoj književnosti”. Krajem dvadesetih godina prošlog veka Katedra za opštu književnost je odigrala ulogu matice u stvaranju više katedara za strane jezike i književnosti, koje su se od nje odvajale i osamostaljivale. U tom procesu Katedra je za sledećih četvrt veka prestala da samostalno postoji, a obnavlja je 1954. godine profesor Vojislav Đurić, najpre na Filozofskom a zatim i na Filološkom fakultetu Beogradskog univerziteta, pod nazivom Katedra za svetsku književnost. Profesor Đurić odredio je fizionomiju plana i programa nove grupe pridajući poseban značaj nastavi teorije književnosti i istoriji svetske literature. Prvi diplomac obnovljene Katedre bio je Danilo Kiš. U poslednjih pedeset godina na njoj su nastavu držali, između ostalih Raško Dimitrijević, Milan V. Dimić, Radoslav Josimović, Dragan Nedeljković, Ivana Bogdanović, Vladeta Košutić, Pero Mužijević, Zoran Gavrilović, Nikola Milošević, Ivo Tartalja, Svetozar Petrović, Leon Kojen, Ljubiša Jeremić…
– Učesnik Adrijana Marčetić, docent na Filološkom fakultetu
– Premijerno emitovano 13.07.2005; Redakcija za istoriografiju

VOJISLAV ĐURIĆ – iz serije Ostavština za budućnost. Razgovor sa profesorom Vojislavom Đurićem, obnoviteljem i šefom Katedre za opštu književnost vodi Slobodan Rakitić. Profesor Vojislav Đurić (Malo Krčmare, 17. januar 1912 – Beograd, 27. jul 2006), istoričar književnosti, univerzitetski profesor i akademik. Osnivač današnjeg Instituta za teoriju književnosti i umetnosti.
– Urednik Milivoje Begenišić, tekst čita Mirjana Vukojčić; snimatelj zvuka Dragan Marković, montažer Gordana Popović, snimatelj Miloš Spasojević, reditelj Miloš Radović
– Proizvodeno 1986, Dokumentarna redakcija; reprizirano 13.07.2005. u “Trezoru”

Četvrtak, 21.07.2016. na RTS 2
O katedri za opštu književnost, o Danilu Kišu i drugim studentima

KATEDRA ZA OPŠTU KNJIŽEVNOST: STUDENTI – Uvodna reč docenta Adrijane Marčetić o studentima književnosti i Danilu Kišu koji je prvi diplomirao na (obnovljenoj) Katedri, 1958. godine.
– Premijerno emitovano 14.07.2005; Redakcija za istoriografiju

OD LICEJA DO UNIVERZITETA – Storija o hronologiji nastanka Liceja, Velike škole i Beogradskog univerziteta.
– Autori Rajko Lalović, Đorđe Đoković
– Premijerno emitovano 24.06.1972; reprizirano 13.07.2005. u “Trezoru”

PETKOM U 22 – Prilog o nagradi “Bruno Šulc” koju je, 1990. dobio Danilo Kiš. Na svečanosti govori Jerži Kozinski, a Suzan Sontag daje izjavu Jeleni Mesić.

DANILO KIŠ – Emisija iz serije Jugoslovenska književnost za decu. Korišćeni su inserti iz emisija TVB Umetničko veče i Teleskopija, Aleksandra Mandića, Dževada Sabljakovića i Bora Krivokapića.
– Igraju Predrag Ejdus; članovi Omladinskog studija Radio Beograda Jelena Radosavljević, Boris Milivojević
– urednik Mirjana Milojković-Đorđević, kompozitor Dušan Karuović; stručni konsultant i voditelj Dragan Lukić; autor kritike Predrag Protić; Petar Putniković; kostimograf Emilija Kovačević; scenograf Milica Ejdus; gl. kamerman Aleksandar Ribić; scenarista i reditelj Miloš Radović;
– Proizvedeno 1985, Školska redakcija; reprizirano 13.07.2005. u “Trezoru”

Četvrtak, 21.07.2016. na RTS Satelit
Izbor iz ranijih “Trezora”: Emisija posvećena rok muzici “Vreme je na našoj strani”

VREME JE NA NAŠOJ STRANI – Emisija posvećena rok muzici. U studiju razgovaraju Petar Popović, muzički urednik i rok kritičar, dizajner Dragan Stojanović i njihovi gosti. Emituju se muzičke numere Bijelog dugmeta, Šarla akrobate, Idola, Princa, Bajage i instruktora, Bore Čorbe…
– Scenarista Petar Popović, urednik Goran Vujović, slika Branko Bunjičević, Gojko Ređen; kompjuterska obrada ing. Božidar Popović, elektronska montaža Sava Anđelković, Mihailo Jovanović, Milan Vukadin; tehničko vođstvo inž. Miroslav Adamov, mikser slike Branko Salić; majstor svetla Slobodan Trbojević, kostimograf Mirjana Rogić, scenograf Jasna Dragović, snimatelj zvuka Dušan Vujić, mikromani Vlado Dujić, Radivoje Kipić; muzički urednik Ljubomir Vučković; ENG snimatelj Miroslav Avramović, glavni kamerman Dragoljub Đorđević, kamermani Fatmir Nuši, Đorđe Tubić, Marius Toader; reditelj ENG priloga Mihajlo Stanić, sekretarica realizator Evgenija Đokić, asistent režije Mihaela Šulc, reditelj Aleksandar Mandić
– Proizvedeno 1985, Redakcija muzičkog programa, urednik Snežana Nikolajević; reprizirano 04.07.2005. u “Trezoru” i 03.11.2015. na RTS 3

Petak, 22.07.2016. na RTS 2
O profesorima Katedre za opštu književnost Beogradskog univerziteta, zatim emisija o prof. Rašku Dimitrijeviću i “Mit o Prometeju”

KATEDRA ZA OPŠTU KNJIŽEVNOST: PROFESORI – Uvodna reč docenta Adrijane Marčetić.
– Premijerno emitovano 15.07.2005; Redakcija za istoriografiju

RAŠKO DIMITRIJEVIĆ ILI ČAROBNA REČ – iz ciklusa Priče o uzvišenom. Emisija je posvećena Rašku Dimitrijeviću (Beograd, 15. mart 1898 – Beograd, 30. jul 1988), književniku, prevodiocu, književnom kritičaru, profesoru Beogradskog univerziteta. Čoveku koji je svoj radni vek posvetio ne samo tumačenju književnosti, već, kako to često kažu njegovi nekadašnji đaci i studenti, “na izuzetan način umeo je da u nama razbudi tragalačku želju za lepotama i dubinama života”.
– Reditelj Zoran Predić; urednik Vida Tomić
– Emitovano 22.04.1979, Redakcija obrazovnog programa; reprizirano 15.07.2005. u “Trezoru”

MIT O PROMETEJU – prva emisija iz serije Mitovi i legende govori o Prometeju koji je bogovima ukrao vatru i poklonio je ljudima, zbog čega je bio osuđen na večito ispaštanje. Serijom Mitovi i legende, deca na pristupačan način upoznaju duhovno nasleđe sačuvano u antičkim mitovima. Pored toga videće se koliko su, na koji način, i na koja umetnička dela uticali ovi mitovi.
Iz kritike: “Tematski je prva emisija bila i poučna i zanimljiva. Jer je profesor Janković lepim jezikom izložio suštinu i prenosni smisao jednog od najuzbudljivijih mitova – o Prometeju. (O. Božičković, Politika, 16.05.1979)
– Scenario dr Vladeta Janković; tekst govori Jovan Milićević, stručni saradnik dr Sreten Petković, lektor dr Branivoj Đorđević, muzičke ilustracije Željka Sponza Verbić, scenograf Žak Kukić, kostimograf Zorica Ružić, reditelj Srboljub Stanković
– Premijerno emitovano 14.05.1979, Redakcija programa za decu; reprizirano 15.07.2005. u “Trezoru”

Bojana Andrić, urednik i autor “Trezora”



Општи семинар „Лабораторија дигиталне хуманистике“. Општи семинар подразумева сарадњу заинтересованих наставника и студената Филолошког факултета у активностма које се односе на нове тенденције у настави. Програм за I семестар; програм за II семестар.



POZIVAMO KOLEGE STUDENTE I NASTAVNIKE DA PRISUSTVUJU PREDAVANJU KOJE ĆE PROFESOR FILIP DAROS (PHILIPPE DAROS) SA UNIVERZITETA NOVA SORBONA – PARIZ 3 ODRŽATI NA TEMU: LA LITTERATURE COMPAREE AUJOURD’HUI U PETAK, 2O. MAJA SA POČETKOM U 10h U SALI 22 FILOLOŠKOG FAKULTETA.