Катедра за општу лингвистку основана је школске 1990/91. године, а први студенти су уписани на Групу за општу лингвистику школске 1991/92. На челу новоосноване Катедре био је професор Ранко Бугарски, најзаслужнији за њено оснивање. Међутим, развој саме дисциплине на Филолошком факултету има много дужу традицију. Као засебан курс, општу лингвистику је почетком XX века први предавао професор Александар Белић на тадашњем „Српском семинару“. Потом се, у једном дужем периоду, општа лингвистика развијала као дисциплина управо у оквиру Катедре за српски језик, а први професор изабран посебно за тај предмет био је др Душан Јовић.
Данас Катедра за општу лингвистику има девет стално запослених предавача, а у њеном раду учествују и професори са других катедара Филолошког факултета, као и гостујући професори из других научних центара.

Наставни рад Катедре
На основним студијама, настава на Катедри одвија се у оквиру Групе за општу лингвистику (Студијска група 26). Њеним наставним планом и програмом обухваћени су главни нивои описа језика – фонетика, фонологија, морфологија, синтакса, семантика, прагматика и анализа дискурса, а велика пажња посвећује се и примењеним и интердисциплинарним областима попут корпусне лингвистике, социолингвистике, психолингвистике, усвајања језика и других.
Почевши од школске 2009/10. године, студенти Групе 26 обавезно комбинују студије опште лингвистике са студијама савременог страног језика у трајању од четири године (осам семестара), чиме по завршетку студија стичу звање дипломираног професора језика и књижевности.
Већина курсева које организује Катедра за општу лингвистику отворена је и за студенте других студијских група Филолошког факултета у виду изборних предмета. Катедра такође има значајну улогу у настави и менторисању радова на мастер и докторским студијама из области науке о језику.
При Катедри за општу лингвистику одвија се и настава словеначког језика и културе, као и знаковног језика.