Катедра за француски језик и књижевност, која данас чини део Катедре за романистику, основана је као француски семинар у склопу Семинара за општу књижевност 1894. године, а као посебна наставно-научна јединица постоји од 1896., када су донете нове уредбе о устројству Велике школе по којима је “учење по факултетима подељено по гранама сродних наука” (22. октобра 1896.). Она је настала у оквиру новооснованог лингвистичко-литерарног одсека, где су се француски језик и књижевност могли студирати и као главни стручни предмет.

Катедра у ствари наставља већ постојећу традицију српско-француских културних веза и учења француског језика који је на Лицеју предаван готово од његовог оснивања 1838. Предавали су га најпре Алексеј Окољски, Константин Рамос и Људевит Шпанић, затим Французи Шарл Арен (Charles Arènes), Алфонс Дезире Магру (Alphonse Désiré Magrou, 1889-1893), и други. Посебно место припада књижевнику Матији Бану, Србину-католику рођеном у околини Дубровника, који је дошао у Београд и постао васпитач кћери кнеза Александра. Он је 1850. постављен за професора француског језика у Лицеју, а 1851. предложио је “Попечитељству” оснивање катедре за француски језик и књижевност, објашњавајући сав значај наставе литературе. Комисија Министарства углавном је прихватила Банов план, признајући тиме постојање ове катедре, мада је она званично основана касније.

Међу предавачима на Катедри за француски језик и књижевност налазе се нека веома значајна имена српске књижевности и културе, као што су Богдан Поповић и Јован Скерлић. Богдан Поповић је био не само први наш потпуно квалификовани наставник француског језика и књижевности код кога се могло дипломирати из ових предмета, него је и подигао наставу књижевности на веома висок ниво. Он је, по стицању дипломе из француске књижевности на Сорбони 1892.године, постављен 1893. за професора опште књижевности, али је француску књижевност и француски језик предавао посебно, све до доласка на Катедру Уроша Петровића (1908.), а после његове смрти, опет, до доласка Миодрага Ибровца за професора 1924. Јован Скерлић, који је 1901. изабран за доцента за француски језик и књижевност на Великој школи, пошто је претходно, исте те године, одбранио докторску тезу на Унивезитету у Лозани, године 1905. бива изабран за ванредног професора за српску књижевност на тек основаном Универзитету. Ту су, затим, Урош Петровић који је 1908. године постављен за доцента за француску књижевност, пошто је претходне године докторирао у Паризу, али кога је тешка болест спречила да потпуно развије своју наставничку делатност (умро 1915.), као и наши познати романисти који су такође докторирали у Француској: Миодраг Ибровац чији је докторат о Eредији, објављен 1923., и данас незаобилазна референца у радовима о овоме песнику не само код нас, него и у Француској, а који је на Катедри за француски језик и књижевност предавао, са прекидима изазваним разним друштвеним и историјским околностима, од 1924. до 1958. и Никола Банашевић који се нарочито истакао студијама о косовском циклусу и француској јуначкој поезији, као и радовима о Његошевом Горском вијенцу, а који је на Катедри предавао од 1949. до одласка у пензију 1965. У новије време, предавачи су били професори француског језика Владо Драшковић, који је на Катедру дошао 1947. и који је предавао и друге лингвистичке дисциплине, Пера Половина (до 1985.) и Марко Папић (до своје смрти 1986.), затим професори француске књижевности и познати романисти који су готово сви докторирали у Француској: Иван Димић, који је у наставу књижевности увео француски Нови роман (до 1986.), Михаило Павловић, познати изучавалац француско-српских књижевних и културних веза (до 1991.), Слободан Витановић који је свој истраживачки рад посветио француској књижевности XVII века (до 1993.), професор Радивоје Константиновић (такође докторирао у Француској), који је познат и као преводилац француске поезије и прозе и који је на Катедру увео франкофону књижевност (до 2001.), као и професорка Маргерита Арнаутовић (до 1992.) која је 2002. под својим именом основала фонд из кога се заслужним франкороманистима сваке године додељује “Златна повеља франкороманиста”.

Треба напоменути да су на Катедри за француски језик и књижевност оставили трага и неки лектори који су били и познати преводиоци, као што је Мила Ђорђевић (до 1978.) и Бранко Јелић (до своје смрти 1994.), а на њој су предавали и неки познати Французи, као што је песник и романописац Анри Боско (Henri Bosco), који је и добитник више књижевних награда: пре него што је постао књижевник, он је био лектор за француски 1919/1920., у време када је Катедру за француски држао Богдан Поповић.

Данас наставу на катедри изводе следећи наставници и сарадници: др Јелена Новаковић, редовни професор, др Михаило Поповић, ванредни професор, др Веран Станојевић, ванредни професор, др Татјана Шотра-Катунарић, ванредни професор, др Татјана Самарџија-Грек, доцент, др Милица Винавер-Ковић, доцент, др Ана А. Јовановић, виши лектор, мр Љиљана Ђурић, виши лектор, Брижит Младеновић, виши лектор, др Јелена Брајовић, лектор, мр Бранко Ракић, асистент, мр Бранка Гератовић-Ивановић, асистент, мр Зорана Крсмановић, асистент, мр Зора Пазић, асистент, Саша Марјановић, асистент, мa Нађа Ђурић, асистент, др Весна Васић –Al Shaikhsalama, виши лектор за латински језик. У академској 2013/2014.години у настави као сарадници вежбе држе ма Жељка Јанковић и ма Дивна Петковић. Секретар Катедре је Јана Павловић.

У академској 2013/2014 на Катедри раде француски лектор Лор Лабедан и белгијски лектор Сесил Лефевр. Наставници и сарадници Катедре за француски језик и књижевност активно учествују на научним и стручним скуповима у земљи и иностранству, а организовали су и више међународних научних скупова, као што су “Victor Hugo en son temps et aujourd’hui”, “Jean-Paul Sartre en son temps et aujourd’hui”, “Le surréalisme en son temps et aujourd’hui”, “Les études françaises aujourd’hui”, “Les moralistes modernes”, “L’expression de l’espace et du temps en français: quelles formes pour quels sens ?“. Научне и стручне радове објављују како у земљи, тако и у иностранству, а свој научни допринос дају и учествовањем на међународним пројектима, као што су: “Hybridation des genres dans l’avant-garde européenne”, који је плод сарадње са CNRS-om i Универзитетом Париз III, “Constitution du corpus parallèle français-serbe“ (Université d’Artois, Centre de recherche Grammatica) и “Ressources et recherches en didactique universitaire” (у сарадњи са Универзитетом у Констанци (Румунија)).

Међународна сарадња одвија се првенствено са организацијама и институцијама научног карактера. Плод такве сарадње су и два програма мастер студија: “Језици, пословање и међународна трговина“ (са Универзитетом у Орлеану) и „Дидактика наставе француског језика“ (са Универзитетом у Версају). У оквиру сарадње са бројним универзитетима организују се међународне научне конференције, као и предавања гостујућих професора.

Захваљујући везама Катедре са амбасадама Канаде, Белгије и Швајцарске, обезбеђено је неколико значајних донација књига, омогућена организација бројних научних конференција, као и предавања гостујућих професора из области лингвистике, књижевности и културе.

Посебно место заузима сарадња са Амбасадом Француске и Француским Институтом у Србији, чија стална подршка кроз програме намењене студентима, истраживачима и преводиоцима, као што су „Гонкурова награда студената Србије “ и програм „Данило Киш“, затим посете предавањима, изложбама, књижевним и преводилачким радионицама, као и посебне филмске пројекције за студенте доприносe квалитету студија на Катедри. Ту је и програм стипендија за наставак мастер и докторских студија у Француској. Медијатека Француског Института је поред библиотеке саме Катедре једно од основних места за рад студената и драгоцен извор информација о актуелним дешавањима у свим областима савременог француског друштва.

Студенти Катедре за романистику са великим успехом баве се и глумом. Студентска позоришна трупа „ Les Je-m’en-foutistes“, основана 2001. године, постигла је велики успех већ са првом представом „Виктор Иго, један животни пут“ (режија Љубиша Матић уз помоћ Брижит Младеновић), која је изведена у Српском народном позоришту у Новом Саду. Од тада студенти уз помоћ вишег лектора Брижите Младеновић, а последњих неколико година и страног лектора, Сесил Лефевр, сваке године спремају представе за фестивал студентског франкофоног позоришта, као што су „Les sept jours de Simon Labrosse“ i „Roberto Zucco“ Бернар-Мариja Колтеса, са којом су на престижном другом међународном фестивалу студентског позоришта у Паризу освојили прву награду.