УВОД У ЕСТЕТИКУ 1


Професор: др Желимир Вукашиновић, доцент
Трајање: 1 семестар (I, III, V или VII)
Статус предмета: ИП
Тип предмета: ТМ (теоријско-методолошки)
Шифра предмета: 1400061
Број кредита: 3
 
Наставни план
1. Шта је естетика? Да ли је естетика могућна? Предмет и појам естетике. Проблем методе и диференција естетског и естетичког. Aisthesis – noesis, techne – poiesis.
2. Проблем заснивања естетике. Однос између естетике и традиционалне метафизике. Естетика и њена историја. Историја естетике и историја уметности.
3. Да ли нас естетика мора разочарати? Загонетка уметности. Уметник, уметност и уметничко дело. Естетски предмет и уметничко дело. Простор и време уметничког дела. Задаћа естетике.
4. Лепота и уметност.
5. Естетичке категорије. Три врсте лепоте.
6. Платоново разумевање душе и света идеја. Метафизика лепог и проблем уметности. Платонова теорија надахнућа. Критика подражавања.
7. Аристотелово разумевање уметности. Mimesis и techne. Естетика и поетика. Поезија и историографија. Трагедија и катарза.
8. Баумгартен и заснивање естетике. Теорија чулног сазнања.
9. Кантово разумевање проблема естетике. Уздизање природно лепог. Природно лепо и уметнички лепо. Моћ суђења, уобразиља и укус. Теорија стварања. Геније. Лепо и узвишено. Уметност, естетска идеја и игра уобразиље.


Начин оцењивања

Учешће у настави 30%
Писмени испит 70%


Литература

Гилберт/Кун, Историја естетике, Дерета, Београд, 2004, Увод: „Естетика и њена историја“, стр. II-XXVII, стр. 25-73, 215-219, 238-253.
Зуровац, М. Три лица лепоте, Службени гласник, Београд, 2005, стр. 9-31, 35-62, 93-127, 281-321.
Хартман, Н. Естетика, Дерета, Београд, 2004, Предговор: Дамњановић М. „Да ли нас естетика мора разочарати?“, стр. 27-40.
Петровић, С. Естетика, Чигоја штампа, Београд, 1996, „Увод“, „Естетика и филозофија. Предмет естетике“, стр. 5-23. „Естетичке категорије“, стр. 59-77.


Испитна питања

1. Шта је естетика? Предмет и појам естетике.
2. Да ли нас естетика мора разочарати?
3. Естетичке категорије.
4. Естетика и њена историја.
5. Платонова теорија лепог.
6. Платонова теорија надахнућа.
7. Платонова критика подражавања.
8. Аристотелово схватање подражавања.
9. Трагедија и катарза. Аристотел
10. Баумгартеново схватање естетике.
11. Кантова анализа суда укуса.
12. Кантово уздизање природно лепог.
13. Кантово тумачење односа природно лепог и уметнички лепог.
14. Кантово одређење генија.

 


УВОД У ЕСТЕТИКУ 2


Професор: др Желимир Вукашиновић, доцент
Трајање: 1 семестар (II, IV, VI или VIII)
Статус предмета: ИП
Тип предмета: ТМ (теоријско-методолошки)
Шифра предмета: 1400062
Број кредита: 3


Наставни план

1. Истина и уметност.
2. Естетика као филозофија уметности. Апсолутни идеализам, слобода и уметност. Фихте, Шелинг, Хегел.
3. Хегелов апсолутни идеализам и превладавање уметности у теоријском идеалу. Природа, уметност, религија и филозофија. Антиестетски набој Хегелове естетике. Уздизање уметнички лепог. Форме и систем уметности. 
4. Шопенхауер, Ниче. Хедонистички песимизам и виталистички оптимизам. Трагедија, музика и воља. Воља и стварање. Истина, морал и уметност. Уметност, филозофија и живот.
5. Хајдегерова интерпретација воље за моћ као уметности. Платонизам и проблем традиционалне естетике.
6. Хартман. Естетски став и естетика као сазнање. Лепо као универзални предмет естетике. Естетички акт и предмет. Начин бивствовања и структура естетичког предмета. Подражавање и стваралаштво. Предњи план и позадина у приказивачким уметностима. Слојевитост песничког дела. Истина и песништво.
7. Традиционална естетика и њена деконструкција.
8. Хајдегер: извор уметничког дела. Фундаментална онтологија, естетика и уметност. Истина и дело уметности.
9. Хајдегер: поезија, уметност и тубивствовање. О суштини поезије. Истина, поезија и језик.
11. Бодријар: трансестетско.


Начин оцењивања

Учешће у настави 30%
Писмени испит 70%


Литература

Гилберт/Кун, Историја естетике, Дерета, Београд, 2004, стр. 311-329, 336-341, 371-376.
Зуровац, М. Три лица лепоте, Службени гласник, Београд, 2005, стр. 325-369.
Ниче, Ф. Воља за моћ, Дерета, Београд, 1991, „Воља за моћ као уметност“, стр. 461-495.
Хартман, Н. Естетика, Дерета, Београд, 2004, стр. 43-55, 58-62, 67-75, 191-201, 284-292.
Хајдегер, М. Шумски путеви, „Извор уметничког дела“, Плато, Београд, 2000, стр. 7-40, 57-59.
Хајдегер, М. Мишљење и певање, „Хелдерлин и суштина поезије“, Нолит, Београд, 1982, стр. 129-148.
Бодријар, Ж. Прозирност зла, Светови, Нови Сад, 1994, стр. 17-21.


Испитна питања

1. Хегелово уздизање уметнички лепог.
2. Шопенхауер. Хедонистички песимизам, воља и уметност. Музичка уметност.
3. Воља за моћ као уметност. Ниче.
4. Естетски став и естетика као сазнање. Хартман.
5. Лепо као универзални предмет естетике. Хартман.
6. Естетички акт и предмет. Четворострука анализа. Хартман.
7. Природно лепо, људски лепо и уметнички лепо. Хартман.
8. Начин бивствовања и структура естетичког предмета. Хартман.
9. Подражавање и стваралаштво. Хартман.
10. Предњи план и позадина у приказивачким уметностима. Хартман.
11. Слојевитост песничког дела. Хартман.
12. Истина и песништво. Хартман.
13. Извор уметничког дела. Хајдегер.
14. Истина и дело. Уметност и истина. Естетика и проблем опредмећења уметничког дела. Хајдегер.
15. Пет исказа о суштини поезије. Однос између поезије, језика и људског бивствовања. Хајдегер.
16. Бодријар: трансестетско.