UVOD U ESTETIKU


Profesor: dr Želimir Vukašinović, vanredni profesor
Trajanje: 2 semestra (I i II), grupe 01, 02, 05, 06
Broj časova: 60 (30+30), (2+0; 2+0)
Šifra predmeta: 1099


UVOD U ESTETIKU 1


NASTAVNI PLAN

1. Šta je estetika? Da li je estetika mogućna? Predmet i pojam estetike. Problem metode i diferencija estetskog i estetičkog.Aisthesis – noesis, techne – poiesis.
2. Problem zasnivanja estetike. Odnos između estetike i tradicionalne metafizike. Estetika i njena istorija. Istorija estetike i istorija umetnosti.
3. Da li nas estetika mora razočarati? Zagonetka umetnosti. Umetnik, umetnost i umetničko delo. Estetski predmet i umetničko delo. Prostor i vreme umetničkog dela. Zadaća estetike.
4. Lepota i umetnost.
5. Estetičke kategorije. Tri vrste lepote.
6. Platonovo razumevanje duše i sveta ideja. Metafizika lepog i problem umetnosti. Platonova teorija nadahnuća. Kritika podražavanja.
7. Aristotelovo razumevanje umetnosti. Mimesis i techne. Estetika i poetika. Poezija i istoriografija. Tragedija i katarza.
8. Baumgarten i zasnivanje estetike. Teorija čulnog saznanja.
9. Kantovo razumevanje problema estetike. Uzdizanje prirodno lepog. Prirodno lepo i umetnički lepo. Moć suđenja, uobrazilja i ukus. Teorija stvaranja. Genije. Lepo i uzvišeno. Umetnost, estetska ideja i igra uobrazilje.


Način ocenjivanja:
Učešće u nastavi – 30%
Pismeni ispit – 70%


Literatura:

Gilbert/Kun, Istorija estetike, Dereta, Beograd, 2004, Uvod: „Estetika i njena istorija“, str. II-XXVII, str. 25-73, 215-219, 238-253.
Zurovac, M. Tri lica lepote, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str. 9-31, 35-62, 93-127, 281-321.
Hartman, N. Estetika, Dereta, Beograd, 2004, Predgovor: Damnjanović M. „Da li nas estetika mora razočarati?“, str. 27-40.
Petrović, S. Estetika, Čigoja štampa, Beograd, 1996, „Uvod“, „Estetika i filozofija. Predmet estetike“, str. 5-23. „Estetičke kategorije“, str. 59-77.


ISPITNA PITANJA

1. Šta je estetika? Predmet i pojam estetike.
2. Da li nas estetika mora razočarati?
3. Estetičke kategorije.
4. Estetika i njena istorija.
5. Platonova teorija lepog.
6. Platonova teorija nadahnuća.
7. Platonova kritika podražavanja.
8. Aristotelovo shvatanje podražavanja.
9. Tragedija i katarza. Aristotel
10. Baumgartenovo shvatanje estetike.
11. Kantova analiza suda ukusa.
12. Kantovo uzdizanje prirodno lepog.
13. Kantovo tumačenje odnosa prirodno lepog i umetnički lepog.
14. Kantovo određenje genija.

 


UVOD U ESTETIKU 2


NASTAVNI PLAN

1. Istina i umetnost.
2. Estetika kao filozofija umetnosti. Apsolutni idealizam, sloboda i umetnost. Fihte, Šeling, Hegel.
3. Hegelov apsolutni idealizam i prevladavanje umetnosti u teorijskom idealu. Priroda, umetnost, religija i filozofija. Antiestetski naboj Hegelove estetike. Uzdizanje umetnički lepog. Forme i sistem umetnosti. 
4. Šopenhauer, Niče. Hedonistički pesimizam i vitalistički optimizam. Tragedija, muzika i volja. Volja i stvaranje. Istina, moral i umetnost. Umetnost, filozofija i život.
5. Hajdegerova interpretacija volje za moć kao umetnosti. Platonizam i problem tradicionalne estetike.
6. Hartman. Estetski stav i estetika kao saznanje. Lepo kao univerzalni predmet estetike. Estetički akt i predmet. Način bivstvovanja i struktura estetičkog predmeta. Podražavanje i stvaralaštvo. Prednji plan i pozadina u prikazivačkim umetnostima. Slojevitost pesničkog dela. Istina i pesništvo.
7. Tradicionalna estetika i njena dekonstrukcija.
8. Hajdeger: izvor umetničkog dela. Fundamentalna ontologija, estetika i umetnost. Istina i delo umetnosti.
9. Hajdeger: poezija, umetnost i tubivstvovanje. O suštini poezije. Istina, poezija i jezik.
11. Bodrijar: transestetsko.


Način ocenjivanja:
Učešće u nastavi – 30%
Pismeni ispit – 70%


Literatura:

Gilbert/Kun, Istorija estetike, Dereta, Beograd, 2004, str.311-329, 336-341, 371-376.
Zurovac, M. Tri lica lepote, Službeni glasnik, Beograd, 2005, str. 325-369.
Niče, F. Volja za moć, Dereta, Beograd, 1991, „Volja za moć kao umetnost“, str. 461-495.
Hartman, N. Estetika, Dereta, Beograd, 2004, str. 43-55, 58-62, 67-75, 191-201, 284-292.
Hajdeger, M. Šumski putevi, „Izvor umetničkog dela“, Plato, Beograd, 2000, str. 7-40, 57-59.
Hajdeger, M. Mišljenje i pevanje, „Helderlin i suština poezije“, Nolit, Bograd, 1982, str. 129-148.
Bodrijar, Ž. Prozirnost zla, Svetovi, Novi Sad, 1994, str. 17-21.


ISPITNA PITANJA

1. Hegelovo uzdizanje umetnički lepog.
2. Šopenhauer. Hedonistički pesimizam, volja i umetnost. Muzička umetnost.
3. Volja za moć kao umetnost. Niče.
4. Estetski stav i estetika kao saznanje. Hartman.
5. Lepo kao univerzalni predmet estetike. Hartman.
6. Estetički akt i predmet. Četvorostruka analiza. Hartman.
7. Prirodno lepo, ljudski lepo i umetnički lepo. Hartman.
8. Način bivstvovanja i struktura estetičkog predmeta. Hartman.
9. Podražavanje i stvaralaštvo. Hartman.
10. Prednji plan i pozadina u prikazivačkim umetnostima. Hartman.
11. Slojevitost pesničkog dela. Hartman.
12. Istina i pesništvo. Hartman.
13. Izvor umetničkog dela. Hajdeger.
14. Istina i delo. Umetnost i istina. Estetika i problem opredmećenja umetničkog dela. Hajdeger.
15. Pet iskaza o suštini poezije. Odnos između poezije, jezika i ljudskog bivstvovanja. Hajdeger.
16. Bodrijar: transestetsko.