Корнелија Ичин рођена је 18. маја 1964. у Београду, где је стекла основно и гимназијско образовање. На Филолошки факултет у Београду (група: Руски језик и књижевност) уписала се 1983, а дипломирала 1987. Постдипломске студије завршила је на Филолошком факултету у Београду (смер: Наука о књижевности), одбранивши 1. јула 1993. магистарску тезу “Циклус Плава звезда Николаја Гумиљова”. Докторску дисертацију “Драмско стваралаштво Лава Лунца”, предату почетком 1998, због блокаде рада Филолошког факултета одбранила је 19. априла 1999.

 

На Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду ради од 1990: од 1990 – у звању асистента приправника, од 1993 – у звању асистента, од 1999 – у звању доцента, од 2004 – у звању ванредног професора, а од 2009 – у звању редовног профессора руске књижевности.

 

Научна интересовања: култура Сребрног доба, руска поезија ХХ века, руска авангарда, књижевност апсурда, руска драма и театар, руска ликовна уметност, руски неми филм.

 

Усавршавала се у Москви и Петербургу у више наврата током 1986–2005 (већи број једномесечених усавршавања), проучавајући руску књижевност и културу у библиотекама и архивима. У априлу 1989. добила је једномесечну стипендију Удружења преводилаца Грузије у Тбилисију (учење грузинског језика, превођење грузинске поезије). Од фебруара до маја 2004. користила је стипендију града Париза (Maison des sciences de l’homme) за истраживање руске позоришне уметности. Од маја до новембра 2005. добила је стипендију за постдокторско усавршавање у Институту руског језика “В. Виноградов” РАН, коју је доделило Министарство науке Републике Србије.


Уређује међународне научне часописе:
  1. “Зборник Матице српске за славистику” (члан уредништва од 2000, главни уредник од 2013, на листи ERIH PLUS од 2016, на листи WOS – ESCI од 2017).
  2. “Русский язык в школе” (члан уредништва 2008–2013, на листи ВАК).
  3. “Филозофија и друштво” (члан уредништва од 2011, на листи ERIH PLUS од 2015).
  4. “Spotkania Humanistyczne” (члан уредништва од 2015).
  5. “Slavica Tergestina” (члан уредништва од 2016, на листи ERIH PLUS од 2016).
  6. “Slavica Romana” (члан уредништва од 2016).
  7. “Философические письма” (члан уредништва од 2018).
Од 2006. до 2009. шеф Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду. Од 2006. до 2009. управник Центра за научни рад на Филолошком факултету у Београду. Од 2007. до 2010. члан Већа групација друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду, а од 2010. до 2013 – Већа научних области друштвено-хуманистичких наука Универзитета у Београду. Од 2014. члан Управног одбора Института за филозофију и друштвену теорију.

Држала предавања по позиву за студенте дипломских и докторских студија на Сорбони I у Паризу, Универзитету “La Sapienza” у Риму (у више наврата), Универзитету у Падови (у више наврата), Универзитету “Лудвиг Максимилијан” у Минхену, Универзитету у Келну, Институту за филозофију РАН, Петербуршком државном универзитету (у више наврата), Московском државном универзитету, Универзитету “И. Кант” у Калињинграду, Свеучилишту у Загребу, Токијском државном универзитету (у више наврата), Универзитету у Кјоту, Универзитету “Софија” у Токију, Хокаидском универзитету у Сапору.
Одржала два предавања и консултације у театру “Читен” у Кјоту.
Током марта и априла 2009. била гостујући професор на Универзитету “Блез Паскал” у Клермон-Ферану. Од децембра 2015. до фебруара 2016. била гостујући професор на Универзитету у Кобеу.
Одржала низ јавних предавања у Задужбини Илије Коларца у Београду, Градској библиотеци у Руми, Руском дому у Београду, Руском центру на Филолошком факултету у Београду, Музеју историје Југославије.

Организовала међународне научне конференције:
  • 17 – 19. април 2003: “Јуриј Ракитин: живот, дело, сећања” (коорганизатори: Факултет драмских уметности, Позоришни музеј Војводине). ПРОГРАМ
  • 23 – 25. октобар 2003: “Космизам и руска књижевност. Поводом 100-годишњице од смрти Николаја Фјодорова”. ПРОГРАМ
  • 23. – 25. септембар 2004: “Александар Веденски у контексту светске авангарде”. ПРОГРАМ
  • 14 – 18. децембар 2005: “Данил Хармс – авангарда у деловању и одумирању”. ПРОГРАМ
  • 23 – 25. септембра 2006: “Уметнички простор руског модернизма”. ПРОГРАМ
  • 6 – 9. септембар 2007: “Руска авангарда и идеологија”. ПРОГРАМ
  • 16 – 19. децембар 2009: “Руска авангарда и наука”. ПРОГРАМ
  • 1 – 5. децембар 2010: “Казимир Маљевич: без граница”. ПРОГРАМ
  • 1 – 5. децембар 2010: “Античка књижевност и словенске књижевности”. ПРОГРАМ
  • 2 – 5. октобар 2011: “Руска филозофија данас: о политици и уметности”. ПРОГРАМ
  • 13 – 17. јун 2012: “Авангардиста Иља Здањевич”. ПРОГРАМ
  • 27 – 31. август 2012: “Култура модерне: словенско-јапански дијалог”. ПРОГРАМ
  • 27 – 30. јун 2013: “Рат и авангарда”. ПРОГРАМ
  • 24 – 28. јун 2015: “Руска уметност после југовине (1960-е)”. ПРОГРАМ
  • 26 – 29. јун 2016: “Руска мисао о догађају: филозофски и културни аспект” (коорганизатор: Институт за филозофију и друштвену теорију). ПРОГРАМ
  • 30. август – 4. септембар 2016: “Од утопије ка катастрофи: совјетски културни експеримент”. ПРОГРАМ
  • 20 – 24. септембар 2017: “Револуција и уметност: 1917 – 2017″. ПРОГРАМ

Организовала домаће научне скупове:
  • 28 – 29. новембар 2002: “Пут и путовање у књижевности, уметности и култури”. ПРОГРАМ
  • 11. јануар 2010: “Проучавање руске књижевности данас”. ПРОГРАМ
  • 23. јун 2017: “Научни омаж проф. Миливоју Јовановићу: након 10 година”. ПРОГРАМ

Учествовала у органзацији међународних научних конференција ван земље: Светови Андреја Белог (Москва, Музеј Андреја Белог, 25–30. октобар 2010), Декаденција у Европи: речи и ствари (Петербург, Факултет слободних уметности и наука, 27–28. мај 2014), Андреј Бели у променљивом свету (Москва, Музеј Андреја Белог, 26–31. октобар 2015), Икона у руској књижевности (Москва, Дом руске емиграције, 28–29. јануар 2016), Свет као беспредметност: 140 година од рођења Казимира Маљевича (Љубљана, 18-20. мај 2018).
Иницирала потписивање уговора о сарадњи између Филолошког факултета у Београду и Руског државног педагошког универзитета “А. Херцен” у Санкт-Петербургу, Филозофског факултета Свеучилишта у Загребу, Института за славистику Универзитета у Келну, Филолошког факултета Универзитета у Кобеу. Иницирала отварање Руског центра на Филолошком факултету у Београду.
Организовала гостовања страних писаца на Филолошком факултету у Београду: Теције Вербовске, Људмиле Улицке, Олге Славњикове, Јелене Фанајлове, Александра Скидана, Наталије Азарове, Александра Радашкевича, Николаја Кољаде, Ксеније Драгунске, Лава Рубинштејна.
Организовала гостовања страних научника на Филолошком факултету у Београду: Павла Флоренског, Николаја Кожевникова, Михаила Вајскопфа, Сињити Мурате, Виде Џонсон Тарановски, Јорга Шултеа, Бориса Успенског, Гражине Бобилевич, Михаила Епштејна, Анастасије Гачеве, Александра Мешчерјакова, Јасмине Војводић, Светлане Толстој, Ивана Јесаулова, Светлане Корољове, Кјоко Нумано, Изуми Маеде, Сергеја Кудрјавцева, Вадима Рудњева, Владимира Фешченка, Јенса Херлта.
Организовала циклусе предавања о руској књижевности и уметности у Руском дому (2004, 2005) и Задужбини Илије Коларца (2015, 2016, 2017).
Организовала и учествовала у бројним књижевним и културним манифестацијама у Задужбини Илије Коларца, Кући Ђуре Јакшића, Студентском културном центру, Руском дому, Културном центру Београда, Народном позоришту, Југословенској кинотеци, Културном центру “Студентски град”, Радио Београду, Студију Б, РТС-у и другим установама културе у Београду.
Члан Удружења књижевних преводилаца Србије (од 1990).
Члан међународне Академије Заума (од 2004).

НАСТАВНО-ПЕДАГОШКИ РАД

Изводи наставу из руске књижевности и културе на основним, мастер и докторским студијама.
Основне студије: Руска књижевност 6 (руска драма ХХ века); Руска књижевност 7 (руска поезија ХХ века); Руска књижевност 8 (руска проза ХХ века); Руска култура 1; Руска култура 2; Увод у руску културу 1; Увод у руску културу 2; Женско песничко писмо.
Мастер студије: Методика наставе руске културе. Менторски рад.
Докторске студије: Руска авангарда; Руски неми филм. Менторски рад.

У досадашњем раду изводила је наставу из различитих предмета. Основне студије: Увод у књижевност; Руски театар 1; Руски театар 2; Петербург: pro et contra 1; Петербург: pro et contra 2; Интертектуално поручавање руске књижевности; Превођење 1; Превођење 2. Мастер студије: Основи методологије књижевих истраживања; Апсурд у књижевности; Антички код у руској књижевности; Руски експериментални филм. Докторске студије: Теорије и методи руске ликовне и песничке авангарде; Апстрактна уметност у Русији.

Ментор при изради више магистарских теза и докторских дисертација на Филолошком факултету у Београду, као и члан комисија за одбрану магистеријума и доктората у земљи и иностранству, чиме је допринела развоју научно-наставног подмлатка како на универзитетима у Београду, тако на универзитетима у Падови, Бреши, Москви, Петербургу, Никшићу, Подгорици, Љубљани, Бјељини, Нишу, Косовској Митровици. Ментор код већег броја мастер радова из руске књижевности и културе.

Организовала међународну стручно-научну сарадњу студената Филолошког факултета у Београду са студентима Универзитета “Софија” из Токија (2006), студентима русистике из света на Алтају (2007), студентима русистике из Европе у Фиренци (2008), студентима Шумарског факултета у Москви (2015), са студентима русистике из Европе у Келну (2016), студентима русистике са Државног универзитета у Токију (2017).

Укључила студенте русистике у пројекте превођења сабраних дела Данила Хармса, Казимира Маљевича, Андреја Платонова, Василија Кандинског, Фјодора Достојевског. Укључила студенте докторских студија у рад на дешифровању и приређивању рукописне заоставштине руских емиграната.

Режирала студентске позоришне представе по делима Александра Веденског (2004), Данила Хармса (2005), Александра Блока (2013). Иницирала извођење студентске представе “Дванаесторица” по А. Блоку у Звездара театру на смотри аматерских позоришних трупа, за коју су студенти добили похвалницу (2013). Приредила више студентских књижевних вечери. Организовала заједно с Јеленом Кусовац изложбу цртежа и уметничких предмета по Хармсу студената Ликовне академије и Академије примењених уметности у Кући Ђуре Јакшића (2005).

НАУЧНОИСТРАЖИВАЧКИ РАД

Ангажована на више међународних и домаћих научноистраживачких пројеката, учествовала са рефератом на бројним међународним научним конференцијама по личном позиву (Москва, Петербург, Самара, Велико Трново, Варшава, Гаминг, Хелсинки, Магдебург, Париз, Рим, Оломоуц, Јерусалим, Тел-Авив, Стокхолм, Гент, Минхен, Ловран, Загреб, Рига, Калињинград, Женева, Токио, Кембриџ, Келн, Фрибур, Торино, Љубљана, Барселона), објавила низ радова у часописима и зборницима у земљи и иностранству, као и више научних монографија. Сарађује у научним часописима “Новое литературное обозрение”, “Вопросы философии”, “Wiener Slawistischer Alamanach”, “Russian Literature”, “Europa Orientalis”, “Russica Romana”, “Toronto Slavic Quarterly”, “Slavic Almanac” и др. Приредила већи број научних зборника на руском језику. Дешифровала, приредила и објавила више књига из рукописне заоставштине руских емиграната, пропративши их предговором и коменатрима.
Поред научног рада, бави се и превођењем руске поезије, прозе и драме.

Учешће у међународним научим пројектима:
2003–2008: “Проблеми песничког језика” (Москва, Институт за руски језик РАН, руководилац: Наталија Фатејева).
2005–2010: “Judaica Rossica – Rossica Judaica” (Јерусалим, Јеврејски универзитет, руководилац: Јелена Толстој).

Учешће у пројектима Министарства науке Републике Србије:
1996–2000: “Српска култура у европском контексту” (руководилац: Миодраг Сибиновић).
2006–2010: “Кодови руске културе” (руководилац пројекта).
2011–2018: “Књижевност и визуелне уметности: руско-српски дијалог” (руководилац пројекта).

Учешће у пројектима Министарства просвете Републике Србије:
2003: “Маштајмо и играјмо се на руском језику” (програм за стручно усавршавање запослених у образовању) (шеф пројекта).
2003: “Креативно читање књижевног текста у настави руског језика” (програм за стручно усавршавање запослених у образовању) (шеф пројекта).
2003: “Културна радионица у настави руског језика” (програм за стручно усавршавање запослених у образовању) (шеф пројекта).

Учешће у пројектима Матице српске:
2017–2020: “Српско-руске књижевне и културне везе” (руководилац пројекта).

Учешће у потпројектима САНУ:
2018: “Александар Белић и руска емиграција у Београду између два рата” (руководилац потпројекта).

Корнелија Ичин – БИБЛИОГРАФИЈА