Биографија

Ксенија Кончаревић рођена je 2. априла 1965. године у Београду, где је завршила основну и средњу школу. Студије руског језика и књижевности завршила је октобра 1987. године на Катедри за славистику Филолошког факултета у Београду у редовном четворогодишњем року са просечном оценом 9,96 и 10 на дипломском испиту, због чега је одлуком Наставно-научног већа проглашена за студента генерације Филолошког факултета. Постдипломске студије уписала је на Филолошком факултету у Београду 1987, и, пошто је положила све испите на смеровима Методика наставе руског језика (просечна оцена 10) и Наука о језику (просечна оцена 9,66), 30. децембра 1991. одбранила је магистарски рад из области високошколске лингводидактике под насловом Систем практичне наставе руског језика за студенте русистике у српскохрватској говорној средини (ментор: проф. др Богољуб Станковић). Докторску дисертацију одбранила је на истом факултету 29. децембра 1997. године са темом из области лингводидактичке теорије уџбеника Структура и садржај уџбеника руског језика за основну школу (ментор: проф. др Богољуб Станковић).
На Универзитету је прошла сва звања од асистента приправника од 1989. године, преко асистента од 1992, доцента од 1998, ванредног професора од 2002, до редовног професора од 2008. године. Од 1989. до 2000. године радила је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, од 2000. године на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, да би 1.1.2015. поново засновала радни однос на Филолошком факултету Универзитета у Београду. Од академске 2007/08. до 2014/15. године хонорарно је изводила наставу и на Философском факултету Универзитета у Новом Саду (предавања за студенте Катедре за руски језик и књижевност), a од летњег семетра 2014. и хонорарно изводи наставу на мастер студијама Православног богословског факултета у Београду (предмети: Сакрална комуникација и Руски језик 3). Од административних дужности обављала је дужност продекана за наставу Православног богословског факултета у двогодишњем мандату од 2004. до 2006. године, затим у трогодишњем мандату од 2009. до 2012, са поновним избором на исту дужност 2012, до краја 2014. Од 2004. до 2012. године налазила се на дужности управника Катедре за филологију Православног богословског факултета. Од 2008. била је представник Православног богословског факултета у Већу научних области друштвено-хуманистичких наука при Ректорату Универзитета у Београду, a од новембра 2013. до краја 2014. налазила се на функцији председника овог универзитетског тела. Од 1. октобра 2016. управник је Катедре за славистику Филолошког факултета у Београду.
Током студирања награђена је Октобарском наградом града Београда за најбоље стручне и научне радове студената 1984. године, првом наградом на Темату Универзитета у Београду 1985. године, универзитетским наградама за успехе у студирању 1984. и 1987. године. Остварила је више менторстава у изради магистарских радова на Филолошком факултету у Београду, била члан комисија за одбрану доктората и магистарских радова, као и комисија за одобрење тема доктората и магистарских радова. Ангажована је и у већем броју комисија за избор у универзитетска звања. Менторским радом и ангажовањем у поменутим комисијама допринела је развоју научно-наставног подмлатка и славистичких кадрова на Филолошком факултету у Београду, Институту за српски језик САНУ, Философском факултету у Београду, Новом Саду, Нишу и Никшићу, Војној академији у Београду, Учитељском и Православном богословском факултету у Београду, МСХА „К. А. Тимирјазев“ у Москви, Тавричком националном универзитету у Симферопољу (Руска Федерација, Аутономна Република Крим). Учествовала је у научном пројекту „Конфронтациона проучавања српског и других словенских језика“ регистрованом у Министарству за науку Републике Србије, у међународном пројекту „Комуникативно понашање словенских народа“ у организацији Центра за комуникативна истраживања Универзитета у Вороњежу (Русија), као и у пројекту „Српска славистичка баштина“ Славистичког друштва Србије. Од 2011. године учествује у раду на пројекту Православног богословског факултета Универзитета у Београду под насловом „Српска теологија у ХХ веку: фундаменталне претпоставке теолошких дисциплина у европском контексту – историјска и савремена перспектива“, који финансијски подржава Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (евиденциони број пројекта ОИ 179078). Члан је (или је била члан) редакција научних часописа регистрованих у Министарству за науку Републике Србије „Славистика“ (Београд), „Богословље“ (Београд), „Црквене студије“ (Ниш), „Стил“ (Београд), „Преводилац“ (Београд), „Живи језици“ (Београд), члан редакције научног часописа „Вестник Волгоградского университета (серия Языкознание)“, који се налази на листи ВАК Руске Федерације, као и члан програмског савета међународног тематског зборника – алманаха „Русский язык как инославянский“, а од априла 2015. је главни уредник овог часописа. Члан је редакционог одбора научне серије Fontes Slavia Orthodoxa (Publikacje Centrum Badań Europy Wschodniej Uniwersytetu Warmińsko-Mazurskiego w Olsztynie).
Члан је Славистичког друштва Србије (у више наврата обављала је дужност секретара и члана Извршног одбора Друштва, а јануара 2015. изабрана је за председника Друштва). Априла 2008. изабрана је за члана сарадника Матице српске у Новом Саду, марта 2015. за члана Међународног центра за црквене студије са седиштем у Нишу. Добитник је Повеље Кримског одељења Савеза пољских научника Украјине са седиштем у Симферопољу за изузетан допринос развоју теолингвистике и популаризацију пољске науке у Србији (2013).
Године 2014., у оквиру пројекта „Студентско рангирање факултета“ који је спровела организација iSerbia у сарадњи са Клубом привредних новинара Србије (руководиоци пројекта мр А. Ранитовић и М. Јовановић), а у коме је учествовало 5169 студената са 76 факултета у Републици Србији, заузела је шесто место у категорији „Професори који инспиришу“ – на листи од 20 професора за које су студенти проценили да су „најпотпуније утицали на своје студенте, који покрећу на рад и критичко размишљање, подстичу креативне идеје и буде радозналост, једном речју – инспиришу“.
Поред научних истраживања, бави се и преводилачким радом, превасходно у домену теологије и православне духовности.
Биобиблиографије Ксеније Кончаревић објављене су у: З. Бојовић, Д. Мршевић Радовић, С. Самарџија, Биобиблиографски речник МСЦ 1971-2000. Научни састанак слависта у Вукове дане 1-30. Учесници. Београд: Филолошки факултет, 2005., П. Пипер, Прилози историји српске славистике. Биобиблиографска грађа. Београд: Чигоја штампа – Филолошки факултет, 2011, стр. 247-302 и З. Бојовић, Д. Мршевић Радовић, К. Тодоровић, Научни састанак слависта у Вукове дане: Библиографија 1971-2011. Београд: Међународни славистички центар, 2012, стр. 88-89. Б. Шијаковић (прир.), Српска теологија у двадесетом веку: Истраживачки проблеми и резултати, књ. 20/ Бибилографија српске теологије, књ. 10. Београд: Православни богословски факултет 2015, 35-68.

др Ксенија Кончаревић – БИБЛИОГРАФИЈА