Украјинистика као научна дисциплина и наставни смер на Универзитету у Београду настаје почетком деведесетих година прошлог века. Године 1991. на Катедри за славистику Филолошког факултета први пут у Србији уведен је предмет Украјински језик и књижевност, као други словенски језик. Први предавач украјинског језика био је истакнути слависта, дугогодишњи наставник Катедре за славистику БОГДАН ТЕРЗИЋ. Од 1992. године предмет Украјински језик и књижевност као други словенски језик све до 2002. године предавала је редовни професор др ЉУДМИЛА ПОПОВИЋ, којој и припада највећа заслуга за оснивање засебне Групе за украјински језик и књижевност (сада Групе за украјински језик, књижевност, културу) у оквиру Катедре за славистику 2002. године.  

Данас на групи наставу изводи четири наставника и један сарадник: др ЉУДМИЛА ПОПОВИЋ, редовни професор; др МИЛЕНА ИВАНОВИЋ, ванредни професор; др ТАЊА ГАЕВ, доцент; др ЈУЛИЈА ДРАГОЈЛОВИЋ, доцент; др АНАСТАСИЈА ТЕПШИЋ контрактуални лектор. У настави је ангажован и редовни професор Универзитета у Новом Саду др ЈАНКО РАМАЧ као и докторанд МИЛЕНКА КОСТИЋ.

Од 2002. године до данас на Групи за украјински језик, књижевност, културу предавали су такође и др ЈУЛИЈАН ТАМАШ, редовни професор Универзитета у Новом Саду, академик Националне академије наука Војводине и др АНАТОЛИЈ ЗАХЊИТКО, професор Доњецког националног универзитета „Васиљ Стус“, академик Академије наука високог образовања Украјине, дописни члан Украјинске националне академије наука, а у својству лектора др Лесја Петровска, асистент Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“ (2003–2005), др Олександaр Григорjeв, доцент Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“ (2006–2007), др Зорјана Хук, доцент Лавовског националног универзитета „Иван Франко“ (2008–2010). 

Проучавајући украјински језик, књижевност, културу београдски украјинисти највећу пажњу поклањају контрастивном проучавању граматике и семантике украјинског, српског и других словенских језика, истражују у области когнитивне лингвистике, синтаксе, творбе речи, анализе дискурса, транслатологије, превођења и рецепције украјинске књижевности у Србији, књижевне компаратистике. Велики допринос развоју украјинистике дали су и истакнути слависти – академик др ПРЕДРАГ ПИПЕР, професор емеритус Универзитета у Београду, редовни члан САНУ и др МИОДРАГ СИБИНОВИЋ, редовни професор Универзитета у Београду, истакнути књижевни преводилац са словенских језика.

Наставници и сарадници Групе за украјински језик, књижевност, културу активно објављују научне и стручне радове, монографије и уџбенике, ангажовани су на међународним и домаћим научним и стручним  пројектима. Учествовали су на бројним научним скуповима у земљи и иностранству, а двадесет пет година универзитетске украјинистике у Србији обележили су новембра 2016. године организовањем међународне научне конференције Украјинистика и словенски свет на којој је учествовало 65 научника са преко 20 универзитета Европе, Азије и САД, из 12 земаља света. Радови са ове конференције објављени су 2017. године у издању Филолошког факултета у Београду.  

У организацији Групе за украјински језик, књижевност, културу, њених наставника и сарадника у циљу популаризације украјинистике у Србији одржавају се предавања истакнутих домаћих и страних слависта и савремених књижевника, округли столови, књижевне вечери, културне манифестације, сусрети савремених украјинских писаца са студентима. Тако су на Катедри за славистику као предавачи гостовали др Леонид Рудницки, ректор Слободног украјинског универзитета, председник Светског савета научног друштва „Тарас Шевченко“, академик Украјинске националне академије наука; професор Лавовског националног универзитета „Иван Франко“ др Тарас Федјук; др Ростислав Крамар и др. Јоана Гетка, професори Универзитета у Варшави; др Јевхен Пашченко, професор Универзитета у Загребу; др Виктор Мојсијенко, професор Житомирског државног универзитета „Иван Франко“ и други. Наши наставници били су гостујући предавачи на украјинским универзитетима, Универзитету у Бечу, Слободном украјинском универзитету у Минхену, Токијском универзитету, Хокаидском универзитету, Свеучилишту у Загребу, Варшавском универзитету и др. (др Људмила Поповић), Универзитету „Етвеш Лоранд“ у Будимпшети (др Људмила Поповић и др Милена Ивановић) и Универзитету у Пардубицама (др Тања Гаев).

Као предавачи или гости књижевних вечери посетили су нас украјински књижевници Иван Драч, Васиљ Махно, Јуриј Андрухович, Микола Рјабчук, Виктор Кордун, Јуриј Виничук, Олександар Ирванец, Володимир Цибуљко, Олес Иљченко, Иван Лучук, Васиљ Шкљар, Андриј Кокотјуха, Свитлана Поваљајева, Лала Багирова, Марина Давидова, Оксана Омељченко, Назар Федорак, Сергиј Пантјук, Андриј Курков, Неда Неждана, Дмитро Чистјак и други. Украјинска књижевност приближава се српским читаоцима и бројним преводима, од којих ћемо издвојити три антологије: најпотпунији избор украјинске поезије у преводу на српски У инат ветровима : антологија украјинске поезије 16-20 века (приредила Љ. Поповић, превео М. Сибиновић), Бањалука, 2002; Антологију украјинске постмодерне приповетке (приредио Ј. Виничук, превели М. Ивановић, А. Татаренко и Д. Ајдачић), Нови Сад, 2005. и антологију Савремена украјинска драма (приредиле Љ. Поповић и Н. Неждана, превели: М. Ивановић, Д. Ајдачић, Тања Гаев, Драгана Василијевић, Ј. Драгојловић, Ж. Тепшић и Г. Драгаш), Нови Сад, 2016.

Поред поменутих гостовања резултат активне сарадње са страним образовним установама јесте и студентска размена са Кијевским националним универзитетом „Тарас Шевченко“ и Лавовским државним универзитетом „Иван Франко“, са којима Универзитет у Београду има потписане споразуме. У оквиру размене сваке године петнаест студената украјинистике борави две недеље на поменутим универзитетима. Наши студенти имали су прилику и да током једног семестра похађају наставу како на украјинским универзитетима, тако и на универзитетима у Будимпешти и Варшави. 

Група за украјински језик, књижевност, културу сарађује и са Радио-телевизијом Војводине. Контрактуални лектор др Анастасија Тепшић снима циклус емисија Говоримо українською, а прилози о украјинистици чести су у емисији Украјинска панорама. На РТВ-у је снимљен и документарни филм У инат ветровима, чија је трећа епизода великим делом посвећена београдској украјинистици.

Веома је плодна и сарадња са Амбасадом Украјине у Републици Србији, захваљујући којој се обезбеђују донације књига и уџбеника, организују бројне културне манифестације и гостовања. Подршка украјинског дипломатског представништва огледа се и у програмима намењеним студентима и издаваштву. Посредством амбасаде 2016. године покренут је пројекат израде Српско-украјинског речника у коме учествују сви наставници наше групе.

Велики допринос организацији и учешћу у културним манифестацијама дају дипломирани и актуелни студенти украјинистике, који одржавају блиске односе са омладинским и културним центрима украјинске заједнице у Србији. Наши студенти 2004. године покренули су студентски часопис Вiкно који до данас излази уз подршку Филолошког факултета. У часопису се објављују преводи савремене украјинске прозе, поезије и драме, студентски истраживачки радови, приче и песме, као и различити прилози о украјинском језику, књижевности и култури.

Београдска украјинистика има и свој веб-сајт: http://ukrajinistika.edu.rs/