Украјински језик и књижевност предаје се на Катедри за славистику Филолошког факултета Београдског универзитета као други словенски језик од 1991. године. Први предавач био је истакнути слависта, дугогодишњи наставник Катедре за славистику, Богдан Терзић током 1991/92. школске године.

Од 1992. године предмет Украјински језик и књижевност као други словенски језик све до 2002. године предавала је професор др Људмила Поповић. Највећа заслуга за формирање посебне Групе за украјински језик и књижевност у оквиру Одсека за славистику 2002. године управо припада професору др Људмили Поповић.

Од 2002. године на Групи за украјински језик и књижевност предавали су:
  • историчар књижевности др Јанко Рамач, редовни професор Новосадског универзитета, хонорарни сарадник Филолошког факултета у Београду у периоду од 2002. до 2008., поново од школске 2009/2010. године
  • др Јулијан Тамаш, редовни професор Новосадског универзитета, академик Националне академије наука Војводине, хонорарни сарадник Филолошког факултета у Београду у периоду од 2004. до 2007.
  • кандидат наука Лесја Петровска, асистент Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“, контрактуални лектор Филолошког факултета у Београду у периоду од 2003. до 2005.
  • Александар Григорјев, сарадник Кијевског института новинарства, контрактуални лектор Филолошког факултета у Београду у периоду од 2006. до 2007.
  • мр Милена Ивановић, асистент Филолошког факултета у Београду од 2000. године до данас
  • мр Тања Гаев, асистент Филолошког факултета у Београду од 2002. године до данас
  • Јулија Билоног, асистент Кијевског националног универзитета „Тарас Шевченко“, контрактуални лектор Филолошког факултета у Београду од 2005. године до данас
  • Зорјана Хук, асистент Лавовског националног универзитета „Иван Франко“, контракторни лектор Филолошког факултета у Београду од 2007. године до данас.

13.06.1991. године на Филолошком факултету у Београду одбрањен је први магистарски рад из области украјинистике у Србији под насловом „Семантички потенцијал назива за боје у украјинском, руском и српском језику (на материјалу фолклора XIX века)“, ментор др Предраг Пипер, дисертант Људмила Поповић.

25.12.1997. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду одбрањена је прва докторска дисертација из области украјинистике у Србији под насловом «Епистоларни дискурс украјинског и српског језика», ментор др Предраг Пипер, дисертант мр Људмила Поповић. Овако украјинистика званично започиње као научна дисциплина.

07.12.2004. године на Филолошком факултету у Београду одбрањен је магистарски рад из области украјинистике у Србији «Категорија прелазности у украјинском и српском језику», ментор др Људмила Поповић, дисертант Милена Ивановић.

30.11.2007. године на Филолошком факултету Универзитета у Београду одбрањен је магистарски рад под насловом „Семантички потенцијал назива за бројеве у украјинском, руском и српском језику (на материјалу фолклора XIX века)“, ментор др Људмила Поповић, дисертант Тања Гаев.

Украјинистика се као научна дисциплина формира у пуном обиму о чему говоре објављене монографије из украјинистике:
  • др Људмила Поповић, Eпистоларни дискурс украјинског и српског језика, Филолошки факултет, Београд 2000, 305 стр.;
  • др Људмила Поповић, Фокусна перспектива украјинске књижевности, Филолошки факултет, Београд 2006, 265 стр.;
  • др Људмила Поповић, Језичка слика стварности. Когнитивни аспект контрастивне анализе. Филолошки факултет, Београд 2009, 309 стр.
  • мр Милена Ивановић, Прелазност у украјинском и српском језику: функционални аспект, Задужбина Андрејевић, Београд 2007, 120 стр.

Објављена је капитална ауторска антологија украјинске поезије: У инат ветровима, Антологија украјинске поезије ХVI-ХХ век. Приређивач др Људмила Поповић. Друштво српско-украјинског пријатељства Републике Српске, Бања Лука. Завод за уџбенике и наставна средства Републике Српске, Српско Сарајево 2002. Избор, предговор, коментари и превод: др Људмила Поповић. (1-708) Превод и поговор: проф. др Миодраг Сибиновић, (617-641), као и „Антологија украјинске постмодерне приповетке“ (приредио Јуриј Виничук, с украјинског превели Милена Ивановић, Ала Татаренко, Дејан Ајдачић), Stylos, Нови Сад 2005, 236 стр.

Објављени су бројни радови из украјинистике у научним часописима Србије, српски украјинисти учествовали су на међународним конгресима слависта: проф. др Људмила Поповић на XII, XIII, XIV Конгресима у Кракову, Љубљани, Охриду; на Конгресима украјиниста: мр Милена Ивановић – Чарновице 2002, др Људмила Поповић – Донецк 2005, др Људмила Поповић, мр Милена Ивановић – Кијев 2008, мр Тања Гаев на 12, 13, 14 међународном скупу слависта у Опатији, као и на другим међународним конференцијама у Србији и иностранству.

Украјинистичким питањима баве се, осим наставника и сарадника Катедре за славистику, и други стручњаци науке о језику и књижевности. Велики допринос дали су својим радовима и истакнути слависти
  • др Јулијан Тамаш, редовни професор Новосадског универзитета, академик Националне академије наука Војводине који је објавио монографију „Украјинска књижевност између Истока и Запада“, Матица Српска, Нови Сад 1995;
  • др Миодраг Сибиновић, професор у пензији. Украјинистичке преводе и стручне текстове посвећене украјинској књижевности објављује од 1993. године: преводи у „Савременику плус“, „Српском књижевном гласнику“ (превод песме Ивана Драча „Крила“ и „Ждребе“, превод песме Миколе Винхрановског „Хајдемо у врт“, преводи поезије Васиља Стуса); 1994. преводи у „Књижевној речи“; 2002. преводи у „Градини“, у „Антологији украјинске поезије 16-20. века“ која садржи поезију 74 украјинска песника, монографија „Иза хоризонта“, Београд, Чигоја штампа – радови о Шевченку, Риљском, Драчу, Кордуну, репресованим украјинским песницима, песницима генерације осамдесетих-деведесетих година 20. века, о историји српско-украјинских културних веза; 2004. преводи поезије Виктора Кордуна; 2006. преводи у „Писму“ и „Развитку“, у антологији репресованих украјинских песника 20. века „Жигосани“; 2008. књига „Словенска вертикала“, у едицији Славистичка библиотека у којој је такође заступљена украјинистичка тематика.
  • професор др Предраг Пипер, дописни члан САНУ
  • Богдан Терзић – професор у пензији. Први предавач украјинског језика на Београдском универзитету. Објавио неколико чланака посвећених питањима украјинског језика, 1988. превод „Украјинских народних бајки“
  • историчар др Јанко Рамач, редовни професор Новосадског универзитета

2001. покренут је електронски пројекат Растко: Кијев-Лавов у оквиру српске електронске библиотеке Растко.

2004. студенти Групе за украјински језик и књижевност покренули су свој годишњак „Викно“.

2006. у Београду из штампе излази превод студената украјинистике филмског сценарија „Украјина у пламену“ Олександра Довженка.

2007. у Новом саду из штампе излази превод студената украјинистике збирке Украјинских народних бајки на украјинском и српском језику.

На www.ukrajinistika.edu.rs налазе се линкови бројних електронских библиотека, као и електронска библиотека Групе за украјински језик и књижевност.