Бошко Сувајџић је рођен 13. априла 1965. у Драгињу. Гимназију је учио у Шапцу. Основне, магистарске и докторске студије завршио је на Филолошком факултету у Београду. Ради као редовни професор на предмету Народна књижевност, Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима Филолошког факултета у Београду.

Бошко Сувајџић је дипломирао 30. 06. 1989, магистрирао 02. 02. 1994. на тему Иларион Руварац и народна књижевност, и докторирао 21. 06. 2004. са дисертацијом Српска хајдучка поезија у јужнословенском контексту. На Филолошком факултету држи предавања и вежбања на предмету Народна књижевност, као и на курсевима Фолклорни елементи у настави српске књижевности и Књижевност и медији у настави, те Усмено и писано у српској књижевности на основним академским студијама. На мастер студијама држи курс Певач и традиција – ка поетици српске усмене поезије, а у склопу докторских студија предмет Српска усмена поезија у јужнословенском контексту.

Бошко Сувајџић је управник Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима на Филолошком факултету Универзитета у Београду, председник Управног одбора Вукове задужбине, члан Одбора Вукове задужбине за доделу награда у науци, члан Управног одбора Музеја позоришне уметности, Атељеа 212, Удружења драмских писаца Србије, као и Управног одбора Задужбине „Десанка Максимовић“. Обавља функцију заменика управника Међународног славистичког центра (Филолошки факултет, Београд).

Бошко Сувајџић је први председник обновљеног Удружења фолклориста Србије (2014). Главни је уредник Годишњака Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима (Филолошки факултет, Београд) и члан редакција часописа Анали Филолошког факултета (Филолошки факултет, Београд), Књижевност и језик (Друштво за српски језик и књижевност Србије, Београд), као и уредништва едиције Савремена српска драма и часописа Драма, које издаје Удружење драмских писаца Србије.

Бошко Сувајџић је објавио више научних монографија, антологија, студија, расправа и приказа у домаћој и страној стручној периодици. За књигу Иларион Руварац и народна књижевност добио је награду Вукове задужбине за науку у 2007. години, а за књигу Певач и традиција награду „Миле Недељковић“ за најбољу фолклористичку књигу у 2010. години.

У едицији „Изабране драме“ Удружења драмских писаца Србије изашла му је књига изабраних драма Перитеорион (2015). Превео је са бугарског језика роман Антона Дончева Витез Свете књиге (Народна књига, Београд, 2003.) У оквиру програма „Корак ка позоришту“ Удружења драмских писаца Србије у позоришту „Модерна гаража“ у Београду изведене су му драме Вишњић (2004), Иларион (2008) и Перитеорион (2011).

За збирку песама Сонети. Ватре добио је награду „Задужбине Веселина Лучића“ за најбоље књижевно остварење наставника и сарадника Универзитета у Београду за 2014. годину, а за збирку Anima viva награду „Мирослав Антић“ за 2016. годину. Добитник је награде „Златни беочуг“ Културно-просветне заједнице Београда за трајни допринос култури Београда (2016). Такође, носилац је признања „Миодраг Ђукић“ за допринос у раду Удружења драмских писаца Србије (2016).


др Бошко Сувајџић – БИБЛИОГРАФИЈА