Taња Ракић рођена је 7. XI 1980. године у Лозници, где је завршила основну школу и гимназију. Дипломирала је на Групи  за српску књижевност и језик са општом књижевношћу Филолошког факултета у Београду (2002–2007) на тему Однос литературе и филма у делу Живојина Павловића. На матичном факултету завршила је  мастер студије (Кünstlerroman у делу Данила Киша и Џејмса Џојса) и одбранила докторску дисертацију 2017. године (Дубровачке маскерате). На Катедри за српску књижевност са јужнословенским књижевностима изабрана је у звање сарадника у настави (2010), асистента (2011) и доцента (2018).  На основним студијама предаје Књижевност од ренесансе до рационализма, Историју књижевности ренесансе и барока и Преглед књижевности ренесансе и барока. Била је ангажована као лектор у Међународном славистичком центру  на Семинару за српски језик, књижевност и културу за стране студенте српског језика (2010–2015). Од 2013. године сарађује са Центром за српски језик као страни на Филолошком факултету у Београду. Била је лектор на пројектима „Свет у Србији“ и „Србија за Србе из региона“,  под покровитељством Министарства спољних послова и Владе Републике Србије (2010–2014). Активно учествује у раду Друштва за српски језик и књижевност Србије.  Била је један од техничких секретара Организационог комитета у оквиру Међународног комитета слависта. Члан је редакције и секретар часописа „Братство“ (2016) и „Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор“ (2019).



Библиографија


Монографске публикације

Дубровачка књижевност у српској историји књижевности: речник проучавалаца, Београд, 2016. [у коауторству са З. Бојовић, Б. Летић, Б. Ђорђевић, Г. Покрајац, С. Петаковић, М. Арежина]

 

Студије и прикази

Свет  женских ликова у ,,Осману” Џива Гундулића, Књижевност и језик,  LVI,  3–4,  2009,  Београд, 347–355.

,,Бока, зборник радова из науке, културе и умјетности”, 28–29, 2009. Херцег Нови, Градска библиотека и читаоница Херцег Нови, 394 стр, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,  LXXV, 1–4,  2009/2010, Београд,  213–215.

Акростих у поезији Шишка Менчетића, Књижевност и језик, LVII, 3–4, Београд, 2010,  251–259.  

Дубровачке теме, (Дубровачке теме у: Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, година V, Филолошки факултет у Београду, Београд, 2010, 569 стр.), Зборник Матице српске за књижевност и језик, LIX, 1, Нови Сад, 2011, 233–235. 

Бојан Ђорђевић, Молијер у Дубровнику, Институт за књижевност и уметност, Београд, 2011, 242 стр, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXVII, Београд, 2011, 265─268.

Дубровачанин Тројан Гундулић – штампар “Београдског четворојеванђеља“, Братство,  XVII, Београд, 2013, 137–147. 

Прилог прочавању имена у “Зборнику Никше Рањине” , Научни састанак слависта у Вукове дане, 42/2, Београд, 2013, 317–325.  

Бугарштица о „Марку Краљевићу и брату му Андријашу“ као литерарна спона између Мавра Ветрановића и Петра Хекторовића, Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима za 2012–2013, VIII, Београд, 2013,  49–65.

Допринос Миливоја А. Петковића проучавању дубровачких маскерата, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,  LXXIX, Београд,  2013, 287–297. 

Горан Ж. Комар,Ћирилична документа дубровачког архива. Прилози историји свакодневног живота на тромеђи Дубровника, Требиња и Новог 13951795, Херцег-Нови, 2012, 883 стр, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXIX, Београд, 2013,  313–315.

Прилог проучавању биографије Антонија Вучетћа, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор,  LXXX, Београд, 2014, 175─191.  

Литерарни елементи у црноталасним филмовима Живојина Павловића, Буктиња, 42, Неготин, 2014, 24–29.

Никола Антула и Први светски рат, Научни састанак слависта у Вукове дане, 44/1, Београд, 2015, 437─446.

Интердисциплинарни приступ дубровачкој књижевности, Зборник Матице српске за књижевност и језик, LXIII, 2, Нови Сад, 2015,  593─596. [приказ]

Slavko Petaković, Likovi tradicije, studije i prilozi iz dubrovačke književnosti. Beograd: Zavod za udžbenike, 2014, Anali Zavoda za povijesne znanosti Hrvatske akademije znanosti i umjetnosti u Dubrovniku, 54/2, Zagreb, 2016, 479–481. 

Moника Фин, Центри српске културе XVIII века, Кијев – Будим – Венеција, Академска књига, Нови Сад, 2015, 226 стр., Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, LXXXII, Београд, 2016, 231–232. М26

Визија дубровачке прошлости у сликарству Марка Мурата, Братство, XX, Београд, 2016,  119–133.

Лик Дамјана Јуде у делима Адре Гавриловића, Научни састанак слависта у Вукове дане, 45/2, Београд, 2016, 121–131.

Петар Влаховић (28. VI 1927 – 3. VII 2016), Братство, XX, Београд, 2016, 235–239.

Елементи карневализације у дубровачким анонимним маскератама, Научни састанак слависта у Вукове дане,  47/2,  Београд, 2017, 143–153.

Aнтичко наслеђе у дубровачкој ренесансној поезији XVI века, Годишњак катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима za 2016–2017, XII, Београд, 2017, 547–550.

Јорјо Тадић о издању Гундулићевог ‘Османа’ Мирослава Пантића, Прилози за књижевност, језик, историју и фолклор, , LXXXIV, Београд,  2018, 179–188.

Симболика биља у дубровачким цингарескама, Гора калинова: биљни свет у традиционалној култури Словена, Београд, 2019,  251–266.