Бугарски језик се као један од јужнословенских изборних предмета за студенте српскохрватског језика и југословенских књижевности изучава од 1962. године, када је у звање предавача изабрана Љиљана Мојсов. Осим наставне делатности, она се бавила и преводилаштвом. Године 1963. на Катедру долази први лектор из Бугарске – Стефан Елефтеров.

У наредним годинама наставу је изводио проф. др Марин Младенов (1928–2012), фолклориста и књижевни историчар, као и лексикограф. Рад на Катедри је започео 1978. године. Држао је предавања из савременог бугарског језика, историје бугарског језика са дијалектологијом, бугарске књижевности и конфронтационе анализе српскохрватског и бугарског језика. Професор Младенов је створио научно и методичко језгро бугаристике на Београдском универзитету.

Са већом усмереношћу на лингвистичку страну бугаристике, на Групи за бугарски језик, књижевност и културу ради доц. др Мариана Алексић (Варна, Бугарска, 1953), која је на Филолошком факултету у Београду магистрирала (1985) и докторирала (2001). Радила као предавач бугарског језика на Педагошкој академији у Врању (1981–1989). Почетком 1990. године изабрана је за асистента за предмет Бугарски језик на Филолошком факултету у Београду. За доцента је изабрана 2002. године. Од 1979. је стални сарадник београдског Завода за уџбенике, где је ангажована као аутор и уређивач у оквиру пројекта за издавање уџбеника из бугарског језика.

У наставним плановима у домену бугаристике од 1994. године ангажована је и мр Јасмина Јовановић (Београд, 1969), лектор. Дипломирала и магистрирала на Филолошком факултету у Београду. Научна оријентација јој је наставна пракса, бугарска књижевност и преводилаштво. Осим рада на читанкама и радним свескама из бугарског језика за ниже разреде основне школе, преводилац је романа, као и кратке бугарске прозе. Стални је сарадник Завода за унапређење образовања и васпитања при Министарству просвете РС.

Др Ивана Давитков (Димитровград, 1983) дипломирала је и магистрирала на Филолошком факултету у Београду, где је ангажована хонорарно од 2008. до 2011. године. Изабрана је у звање асистента 2013. године. Докторирала је на Факултету за словенске филологије Универзитета у Софији „Св. Климент Охридски“ 2016. године. Области научног истраживачког интересовања др Иване Давитков су: теорија и пракса превођења, контрастивна анализа бугарског и српског језика, настава бугарског језика као страног, дијалектологија.

Олга Савеска (Београд, 1988) дипломирала је на Филолошком факултету Универзитета у Београду, а на Факултету за словенске филологије Универзитета у Софији „Св. Климент Охридски“ стекла је титулу магистра бугарске филологије за области књижевност, филм и визуелна култура. Рад на Катедри је започела 2013. године. Научне области: историјска авангарда, теорија филма, ауторски филм.

Од 1998. до 2003. године као хонорарни сарадник, а од 2003. до 2013. као стални лектор, на Групи за бугарски jезик радила је и Галина Шаралиева-Ћирић, која је изводила вежбе из савременог бугарског језика.

Катедра је током своје историје успевала да одржи интензивну сарадњу са универзитетима у Бугарској. На њој су увек били ангажовани лектори-странци, најчешће по међудржавним споразумима. После Стефана Елефтерова на Катедри раде и други лектори, угледни стручњаци из Бугарске: Катја Јорданова, Надежда Драгова, Стефанија Гинина, Иван Трашлиев, Николај Димков, Пенка Баракова, Татјана Дункова, Стела Хакимова. После акредитације на ЈКК програму лектори из Бугарске су Ничка Бечева, Нина Гагова, Даринка Дончева, Лили Лашкова, Ценка Иванова и Антоанета Алипиева.

Leave a Reply