| СКЛ Весна | |
| Редакција: Миња Томић minjatomic.tomic@gmail.com Урош Микић ur.mikic@gmail.com Предраг Нуркић nurkicpedja@gmail.com vesna.konkurs@gmail.com | |
| Весна бр. 1 | „Верујем да књижевна реч поседује аутономно естетско значење, и кунем се у то, као и Ви, но допустите да верујем да она има и једно делотворније значење, које може бити и апсолутно – да спасе узнемирено, јадно, уплашено, смрћу испуњено дечачко срце, негде у некаквом Крагујевцу на дну света.” Видосав Стевановић |
| Весна бр. 2 | Ми смо егзотизам, ми смо политички скандал, ми смо, у најбољем случају, лепе успомене са Марне и савест старих poilusd’Orientи чланова покрета отпора. Ми смо, уз то, још и лепи сунчеви заласци на јадранској обали, блага туристичка сећања на лепе и спокојне сунчеве заласке на Јадрану… успомене заливене шљивовицом. И то је све. И ми једва да смо део европске културе… Политика, то да! Туризам, такође! Slivovitz (у немачкој ортографији), и то, свакако! Али ко ће, дођавола, да тражи књижевност у тој земљи! Данило Киш |
| Весна бр. 3 | Смејале су се својим озбиљним смехом, говориле су гласно својим гласовима озбиљних људи, а ја сам се питао какво чудно задовољство те девојке, које се сусрећу свуда, на пустим жалима, у дубини шума, у бучним градовима и пространим музејима пуним ремек-дела, могу осетити посматрајући без престанка слике, споменике, дуге меланхоличне алеје и пенушаве таласе на месечини, а да никада ништа од свега тога не разумеју. (Ги де Мопасан) |
| Весна бр. 4 | Књиге, читава брда од књига лежала су којекуда по соби; напољу је било кобно пролеће, о којем још нико слутио није шта доноси. А ми смо носили свилене чарапе и целе дане проводили по улици и кафанама. Хтели смо да спасемо свет – ми, словенски ђаци. (Милош Црњански – Дневник о Чарнојевићу) |
| Весна бр. 5 | „Покаткад онда ја сам, прекинув пером рад и мило штиво, који су мојих младеначких дана трошили дио најбољи, с балкона очеве куће, звуку прислушкиво твог пјева и руку, што су пређу ткале, гледо сам ведро небо, вртове, путе позлаћене, ондје море далеко, овдје гору. Рећи залуд се језик труди, што осјећах у груди. “ (Ђакомо Леопарди – Силвији (A Silvia), превео Владимир Назор) |
| Весна бр. 6 | Али књижевност, најзад, није заштићена неприкосновеним законима Провиђења; она је оно што од ње створе људи, они је бирају, бирајући и себе. Ако би морала да се претвори у чисту пропаганду или чисту разоноду, друштво би поново запало у каљугу непосредног, то јест у живот без памћења хименоптера и гастеропода. Наравно то није све тако важно: свет може сасвим добро да опстане и без литературе. Али још боље може да опстане и без човека. (Жан Пол Сартр) |
| Весна бр. 7 | ,,Реч моја обавезује мој став А говорити то је као игра на срећу У ставу на који вас ја наводим Губити или добити крајњи је циљ Па и ако сам обичан човек лагати вас нећу” (Луј Арагон, Извињење и да би се завршило) |
| Весна бр. 8 |
,,Књижевност је заморена од “ситних достигнућа, од претварања да је у стању, да је способна да исту стару ствар ради мало боље, да учини корак даље”, да су одређени облици истрошени, а могућности исцрпљене. Парадокс је управо у томе што је у обе варијанте управо свест о исцрпљености и истрошености искоришћена као покретач даљег стварања.” (Зоран Милутиновић – Негативна и позитивна поетика) |
| Весна бр. 9 |
„Коначна је сврха ипак увијек: експанзија духа у простору, оплођивање свијета клицама и сјеменкама мисли и догађаја, стварање једне слободне традиције личних искустава у ритму употребљивости смисла, те један шири замах према тајанственим жалима Будућности. Слобода стварања јесте у томе смислу постулат сваког искреног и јаког књижевног покрета…” (Ороз пред Ендимионом, Тин Ујевић) |
| Весна бр. 10 |
„Целу смо Африку ми прешли још јуче…“ успомени на Богдана Мијатовића |
| Весна бр. 11 | |
| Весна бр. 12 | |
| Весна бр. 13 | |
| Весна бр. 14 | |
| Весна бр. 15 | “Нова регионална књижевна сцена” |
| Весна бр. 16 | |
| Весна бр. 17 | |
| Весна бр. 18 | |
| Весна бр. 19 | |