Навигација

Англистика

Студијски програм – Основне академске студије

Енглески језик, књижевност, култура
Током динамичних студија имаћеш прилике да усавршиш енглески језик, али и да прошириш своје хоризонте уласком у свет богате књижевне и културне традиције земаља у којима се говори енглески језик, и то на више континената. Управо овако широко знање отвориће ти могућности за различите врсте послова. Научићеш да преводиш, писано и усмено, са српског на енглески и са енглеског на српски језик. Стећи ћеш одговарајућу стручну праксу и овладаћеш вештином интеркултурне комуникације и вештином посредовања у интеркултурној кпмуникацији. Научићеш још један страни језик, или више њих, по властитом избору, а захваљујући изборним предметима, стећи ћеш знања и из многих других области, у складу са властитим жељама.

Листа предмета

Студијски програм – Мастер академске студије

На мастер академским студијама студенти стичу нова теоријска, практична и стручна знања, чиме се даље оспособљавају за обављање различитих послова у струци. Наставним садржајима мастер студија надограђују се знања стечена на основним академским студијама у одговарајућим областима. Студенти похађају курсеве којима спецификују стечена знања, а такође стичу знања о облицима академског истраживачког рада која ће применити приликом израде мастер рада.

Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура (Англистика, Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика, Превођење и Српски језик као страни.

Листа предмета

Историјат

Прва фаза историје Катедре за англистику Београдског универзитета могла би се у ствари назвати преисторијском, пошто интересовање за проучавање енглеског језика и књижевности потиче још из времена давно пре оснивања посебне катедре 1929. године. Већ седамдесетих година XIX века у курсеве из упоредне и светске књижевности предаване на Великој школи, како је називан претходник Београдског универзитета, укључивана су предавања о неким енглеским књижевницима. Та предавања су обично била ограничена на ауторе који су, као Шекспир и Бајрон, уживали славу широм Европе и имали великог утицаја на стране књижевности. Професори који су држали те течајеве оставили су знатан број студија и огледа посвећених енглеским писцима, као и неколико значајних превода њихових дела.

Када је Велика школа прерасла у Београдски универзитет почетком XX века (1905), услови за проучавање енглеског језика и књижевности знатно су се побољшали. Законом о оснивању Универзитета било је предвиђено постављање једног лектора за енглески језик. Први такав лектор, Дејвод Ло, био је додељен Катедри за германистику и почео је да држи наставу 1907. Он је држао два течаја енглеског језика, почетни и виши, а организовао је и прве курсеве посвећене само енглеским писцима. Ти курсеви из књижевности нису били замишљени као систематски историјски преглед, него као низ кратких циклуса у којима је разматран неки жанр, аутор или период.

Види више

Распоред испита

Обавештавамо студенте да је распоред испита подложан променама и да су у обавези да се благовремено информишу.

— Студенти који полажу испите у Сали хероја улазиће са горње стране, а излазити на доњи улаз.

— Кандидати су обавезни да на испит, који полажу, дођу 15 минута пре заказаног времена!

— ИСПИТИ ПОЧИЊУ ТАЧНО У ЗАКАЗАНО ВРЕМЕ!

– Студенти који полажу испите морају имати код себе документ са фотографијом (индекс, лична карта или пасош).

Библиотека

Библиотека Катедре за англистику располаже фондом од 41.406 књига и 2.140 годишта (7.679 свезака) часописа, као и 468 касета и CD ромова. Посебне фондове чине 1.049 књига откупљених од проф. др Љубомира Михаиловића и легат проф. др Светозара Игњачевића (733 примерка књига и часописа).
Фонд се превасходно састоји од књига на енглеском језику и покрива области енглеског језика, енглеске и америчке књижевности, опште лингвистике и књижевне историје, теорије и критике, а укључује и значајан број публикација из разних других области. Фонд библиотеке се увећава куповином и поклоном.
Библиотека је сређена по Дјуијевој децималној класификацији и поседује два каталога: ауторско-насловни и предметни. Од 1995. године библиотекари раде на аутоматизацији библиотеке у програмском пакету ПЕРГАМ, а од 2004. упоредо са ПЕРГАМОМ користи се и програмски пакет COBISS. До овог тренутка библиотекари су у овим базама израдили преко 17.670 записа за монографске публикације и инвентарисали 23.434 књиге. Електронски су обрађени и сви наслови часописа.
Библиотеку могу да користе сви студенти и наставници Филолошког факултета. У библиотеци тренутно раде један виши библиотекар и два библиотекара (сва три библиотекара имају положен библиотекарски испит и лиценцу за рад у програмском пакету COBISS).
Библиотека располаже читаоницом са 20 места и 2 рачунара.

Важне информације: COBISS

Контакти

  • Управник Катедре
  • проф. др Александра Јовановић
  • 011/2638-622, локал:178
  • кабинет 216
  • Секретар Катедре
  • Никола Станојевић
  • 011/2639-553
  • кабинет 212
  • Библиотекари Катедре
  • Катарина Миладиновић-Ожанић
  • Сања Јоксимовић-Пајић
  • 011/2021-719 (лок. 219)

Запослени

Редовни професори

Ванредни професори

Доценти

Виши лектори

Лектори

Сарадници