Навигација

Руски језик, књижевност, култура

Студијски програм – Основне академске студије

Руски језик, књижевност, култура
Студије руског језика на Филолошком факултету у Београду имају дугачку традицију. Одлука о оснивању Катедре за руски језик и књижевност на Историјско-филолошком одсеку Универзитета у Београду (Велике школе) донета је 1877. године. Студентима је на располагању богата библиотека Катедре, модерно опремљен центар „Руский мир”, са компјутерима и приручном библиотеком. Недалеко од Факултета налази се Руски културни центар „Руски дом” са богатом библиотеком и читаоницом. Руски дом нуди и бројне културне садржаје: пројекције филмова, концерте и изложбе. Културни живот Београда са бројним филмским, позоришним и музичким фестивалима, научне конференције, спортске и друге манифестације студентима пружају прилику да стекну праксу као преводиоци и организатори. Основне студије трају 4 године, односно 8 семестара, после којих усавршавање можете наставити на мастер студијама у трајању од годину дана и на докторским студијама у трајању од 3 године. Знање руског језика није неопходно. Постоје групе за почетнике и непочетнике, а настава језика током прве две године потоуно је прилагођена потребама почетника.

Студијски програм – Мастер академске студије

На мастер академским студијама студенти стичу нова теоријска, практична и стручна знања, чиме се даље оспособљавају за обављање различитих послова у струци. Наставним садржајима мастер студија надограђују се знања стечена на основним академским студијама у одговарајућим областима. Студенти похађају курсеве којима спецификују стечена знања, а такође стичу знања о облицима академског истраживачког рада која ће применити приликом израде мастер завршног рада.

Приликом конкурисања за упис на мастер академске студије, студент се одлучује између следећих студијских програма: Језик, књижевност, култура Славистика, Језик и лингвистика, Књижевност и култура, Комуникација, медији и култура и Настава страних језика), Библиотекарство и информатика, Превођење, Српски језик као страни и Српски језик (Српски као страни за слависте).

Историјат

Одлука  о оснивању Катедре за руски језик  и књижевност на историјско-филолошком одсеку Универзитета у Београду, тада Велике школе, донета је у октобру 1877. године. Годину дана касније, великим делом заслугом тадашњег министра просвете и црквених дела Алимпија Васиљевића (иначе, аутора првог уџбеника руског језика из 1861. године – „Учитељ руског језика” и хонорарног наставника руског језика на Великој школи током лета 1863. год.) на чело Катедре постављен је за контрактуалног лектора Рус Платон А. Кулаковски (1848–1911). Московски гимназијски наставник руског језика и књижевности, познавалац неколико словенских језика и књижевности, активни словенофил, Кулаковски је својим радом до 1882. године поставио темељ београдској универзитетској русистици. Осим Руске читанке за Велику школу написао је и следеће књиге Вук Караџић, његов рад и значај у српској књижевности и Илиризам. У српској периодици објављивао је чланке о токовима руске књижевности, а у руској, током свог боравка у Србији, као и касније, чланке о српској књижевности, култури и политичким дешавањима.  

Активности и сарадња

Захваљујући међудржавним и међууниверзитетиским споразумима, наши студенти имају могућност да путем бројних стипендија у току основних, мастер и докторских студија бораве на универзитетима у Москви, Санкт Петербургу, Нижњем Новгороду, Тјумену и другим градовима. Руска Федерација сваке године нуди велики број стипендија за грађане Републике Србије: https://russia.study/ru?fbclid=IwAR0mujoQlMe-foxBmS6bNROsVfvZeE-Ylav12Zm6GbMdDAAXObE-CKZd7NE.

Контакти

  • Управник Катедре
  • проф. др Јелена Гинић