Српска књижевност са јужнословенским књижевностима
Обавештења
Архива вестиДодатни термин консултација код проф. др Д...
Обавештавају се студенти да ће, поред уобичајених термина, консултације за апсолвенте бити одржане и 29. априла...
СПИСАК ПРЕПОРУЧЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ И ТЕМЕ ЗА РА...
СПИСАК ПРЕПОРУЧЕНЕ ЛИТЕРАТУРЕ И ТЕМЕ ЗА РАЗГОВОР О ДРАМИ СТЕФАНА СТЕФАНОВИЋА НА ПРЕДАВАЊИМА ПРОФ. ДР ЗОРИЦЕ НЕС...
Отказивање консултација
Обавештавају се студенти да се отказују консултације предвиђене за среду, 8. април, код проф. др Немање Радулови...
Обавештење о Педагошкој пракси 1 за групе ...
Позивају се студенти друге године на студијским програмима Српска књижевност и језик и Српска књижевност и јези...
Културнa историје Срба
Предавање из Културне историје Срба код проф. др Мила Ломпара неће бити одржано 2. априла 2026. Предавање ће би...
Обавештење о Стручној пракса за реуписане ...
Ради реализовања стручне праксе, студенти који су академске 2025/2026. године изнова уписали основне академске с...
ОБАВЕШТЕЊЕ ЗА СТУДЕНТЕ
Обавештавају се студенти да ће надокнада термина од 14. априла, из предмета Јужнословенска компаратистика, код п...
Студијски програми
Историјат
Из историјата Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима
Зачетник иницијативе да се оснује Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима био је Алекса Вукомановић, који је 1851. године упутио молбу Министарству просвете Кнежевине Србије да се на београдском Лицеју оснује катедра за историју и књижевност („словесност”) српског народа. Указом кнеза Александра Карађорђевића Kатедра је основана 18/31. децембра 1851, а 11/23. јануара 1852. Алекса Вукомановић је постављен за професора „историје народа и књижества србског”.
Од самог почетка историју наше Катедре обележили су многи знаменити професори: Ђуро Даничић, као професор „теорије словесности, естетике, историје словесности, српске, славенске и најглавнији народа европејски“ и словенске филологије; Стојан Новаковић, који је отпочео реформу катедре тако што је одвојио филологију од историје књижевности, а српској историји дао засебну катедру; Светислав Вуловић, за кога се сматра да је први одвојио наставу књижевности од наставе језика и извршио значајан утицај на будуће генерације наставника; Павле Поповић, чији рад има епохалан значај како за историју наше Катедре тако и за историју српске књижевности; Јован Скерлић, који је током преданог рада као ванредни професор теорије књижевности на Великој школи, а потом и историје српске књижевности на Универзитету, снажно утицао како на студенте тако и на читаоце, поставши својеврсни књижевни арбитар свог доба. И у потоњим генерацијама издвајали су се гласовити проучаваоци књижевности који су значајно утицала на формирање наше Катедре.
Библиотека
Библиотека Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима драгоцена је по својим збиркама и једна је од најстаријих на Филолошком факултету. Ова библиотека је изникла из Српског семинара.
У библиотеци раде 2 библиотекара са пуним радним временом (Боривој Везмар и Бојана Антонић). Библиотека има велики број корисника: преко 6.000 студената и професора, стручних сарадника и других научних радника. Читаоница има 45 места.
Књижни фонд: библиотека има 81.620 заведених (инвентарисаних) књига (монографских публикација) и 4.921 јединицу серијских публикација, што значи преко 630 наслова часописа, односно 25.000 свезака и 70.000 књига. Библиотека поседује и 1.000 примерака старих и ретких књига, као и вредне легате и поклон библиотеке: Павла Поповића, Ристе Одавића, Владана Недића, Велибора Глигорића, Мирољуба Тодоровића, Миодрага Поповића, Живана Живковића, Ивана В. Лалића и Александра Вуча. Библиотека ради радним данима од 9 до 19 часова. Катедра за српску књижевност са јужнословенским књижевностима издаје два часописа – чувене Прилоге за књижевност, језик, историју и фолклор, који су недавно прославили јубиларну стоту годину од првог објављивања, и Годишњак Катедре за српску књижевност са јужнословенским књижевностима, у коме и студенти мастер и докторских студија могу објавити своје прве радове. Такође, у студентском листу Весна, чији уредници су наши студенти, објављују се студентски песнички и прозни радови, прикази и есеји.
Активности
Катедра је присутна на различитим дигиталним платформама – Инстаграму, Фејсбуку, Јутјубу, Миксклауду – где поред занимљивих објава о нашој књижевности, интервјуа са професорима и значајних информација о студијама, објављујемо и поезију, цртеже, кратке филмове наших студената и остале креативне студентске радове. Нашим дигиталним платформама можете приступити путем следећег линка:
https://linktr.ee/srpskaknjizevnost_fil_bg.
Програми предмета
Корисни линкови
Контакти
- Управник Катедре
- проф. др Славко Петаковић
- petakovics@yahoo.com
- кабинет 37
- Заменик управника Катедре
- проф. др Милан Алексић
- milan.aleksic@fil.bg.ac.rs, mil.aleksic@gmail.com
- кабинет 45б
- Секретар Катедре
- мср Валентина Тасић
- skjsk@fil.bg.ac.rs
- 011/2639-149
- 011/2021-640
- кабинет 39
- Библиотекари Катедре
- мср Боривој Везмар
- мср Бојана Антонић
- srpskaknjizevnostbibl@fil.bg.ac.rs
Запослени
Редовни професори
- проф. др Мило Ломпар
- проф. др Тихомир Брајовић
- проф. др Бошко Сувајџић
- проф. др Драгана Вукићевић
- проф. др Зона Мркаљ
- проф. др Александар Јерков
- проф. др Зорица Несторовић
- проф. др Ирена Шпадијер
- проф. др Немања Радуловић
- проф. др Славко Петаковић
- проф. др Ненад Николић
- проф. др Предраг Петровић
- проф. др Зорица Витић
- проф. др Милан Алексић
Ванредни професори
Доценти
- доц. др Наташа Станковић-Шошо
- доц. др Милица Кецојевић
- доц. др Ирена Плаовић
- доц. др Тања Ракић
- доц. др Милан Вурдеља
Асистенти
- ас. Александра Ивановић
- ас. др Марија Слобода
- ас. Иван Праштало
- ас. Софија Филипов Радуловић
- ас. Софија Тодоровић
Сарадници
- Валентина Тасић - самостални стручнотехнички сарадник за рад у лабораторијама или центрима (секретар катедре)
- Бојана Антонић - дипломирани библиотекар
- Катарина Ћирковић - дипломирани библиотекар
- Боривој Везмар - дипломирани библиотекар

