Др Наталија Мурављова представила уџбеник ...
Др Наталија Мурављова, доцент Катедре за руски као страни Националног истраживачког универзитета „Виша школа еко...
Др Наталија Мурављова, доцент Катедре за руски као страни Националног истраживачког универзитета „Виша школа еко...
Вежбе из Савременог руског језика Г-1 код проф. Јелене Гинић одржаће се у среду 3. децембра у следећим терминима...
Обавештавају се студенти да ће се први час из предмета Опште теорије превођења одржати у понедељак 8. 12. 2025. ...
Проф. Јелена Гинић у четвртак 27. новембра неће држати вежбе из Савременог руског Г-1.
У среду 26. новембра проф. Ивана Кочевски неће држати наставу због болести.
Проф. Ксенија Кончаревић у среду 26. новембра неће држати наставу.
У петак 21. новембра 2025. године доц. Ана Јаковљевић Радуновић неће држати наставу.
Проф. Соколовић у четвртак 20. новембра због болести неће држати наставу.
Године 1845. на српском Лицеју, од којег је настао Београдски универзитет, основана је Катедра за филологију словенску као једна од првих његових катедара. Она је претходила катедри за славистику, катедри за српски језик и катедри за српску књижевност на данашњем Филолошком факултету Универзитета у Београду, које су у међувремену неколико пута мењале називе.
Године 1878. донета је одлука о установљењу Катедре за руски језик и књижевност на Великој школи. Та катедра је касније прерасла у Катедру за источне и западне словенске језике, која је 1963. добила назив Одсек за славистику, а 1990. назив Катедра за славистику, како се зове и данас.
Катедра за славистику је главна славистичка научно-наставна институција у Србији, једна је од најстаријих и највећих катедара на Филолошком факултету, и једна од највећих славистичких катедара уопште. На Катедри за славистику данас постоје (редом оснивања) следеће студијске групе.
Библиотека Катедре за славистику постоји и ради у оквиру Катедре од њеног оснивања, тј. од 1878. године. Фонд библиотеке изгорео је октобра 1944. да би од маја 1945. библиотека поново почела да се обнавља.
Библиотека Катедре за славистику поседује монографске и серијске публикације на руском, пољском, чешком, словачком, украјинском, лужичкосрпском, белоруском и српском језику, као и страну славистичку литературу на немачком, француском, енглеском, италијанском и скандинавским језицима.
У свом фонду Библиотека данас има близу 74.000 књига, 291 наслов часописа и око 1.000 јединица некњижне грађе (компакт-дискови, аудио и видео касете, плоче, мапе). Библиотека у оквиру фонда има 12 легата: професора Радована Лалића, Ђорђа Живановића, Душе Перовић, Стојанке Поповић, браће Квапил, Драгутина Мирковића, Јаре Рибникар, Нане Богдановић, Вере Митриновић, Јанка Сабадоша, Бобана Ћурића и Мирослава Топића.
